Ovde imamo Srba, Albanaca, Roma, Makedonaca, Bugara…imamo pripadnike mnogih veroispovesti. Kod nas su na spisku i popove, i hodže, jer su vrata udruženja otvorena za sve. Međutim, ono što sve njih čini nespokojnim su male penzije sa kojima se sve teže živi

BUJANOVAC, 20. novembar  2015. (Bujanovačke) – Ovo je jedna od najboljih organizacija penzionera u Pčinjskom okrugu – barem tako kažu  njeni članovi. A sudeći po onome šta i kako rade, koje akcije realizuju, koliko penzionera prođe kroz njihovu kancelariju, biće da je tako.

U prostoriji Udruženja, koja je u stambenoj zgradi na Autobuskoj stanici je uvek živo. Ljudi dolaze da se vide, razmene mišljenje, da se uključe u neku akciju ili da sebe stave na spisak  nekih pogodnosti koje Udruženje svakodnevno ima.

– Ovo Udruženje je „Jugoslavija u malom“. Ovde imamo Srba, Albanaca, Roma, Makedonaca, Bugara…imamo pripadnike mnogih veroispovesti. Kod nas su na spisku i popove, i hodže, jer su vrata udruženja otvorena za sve – kaže predsednik Udruženja penzionera Stanko Tasić.

Osim što je predsednik Izvršnog odbora, Tasić je i potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Doskora je bio i predsednik PUPS-a, ali je taj politički deo posla prepustio „taze“ penzioneru i poznatom bujanovačkom novinaru Životi Matiću, sa kojim sarađuje po mnogim pitanjima.

– Pošteno rečeno, ove ljude danas niko ne zarezuje. Ne samo u Bujanovcu i našem okrugu. Znate da država mnoge svoje socijalne i ekonomske probleme rešava preko leđa penzionera. A oni su tako organizovani i sa slabašnim kapacitetima da se suprotstave toj nepravdi – kaže Matić i dodaje da penzioneri ne traže ništa više od onoga što su svojim dugogodišnjim radom ugradili u sistem i institucije države.

Ipak, ovu priču sa političkog, selimo na svakidašnji život penzionera. Uz kaficu sa Tasićem konstatujemo da je on obrazovan, elokventan i energičan čovek, koji ni jednog trenutka ne miruje. Zašto je takav sa skoro 80 godina i u čemu je tajna da penziju prima punih 20 godina?

Stanko Tasić: Nemam kad da ostarim

Šta pre da uradim sa 10.000 dinara? Kad kupim lekove svakog meseca ne ostane mi dovoljno ni za hleb. Da mi nije sina koji ima tezgu na pijaci, petoro nas bi gladovali. Sramota me je ove crkavice, a u penziju sam morala da odem dosta rano – žali se Stana Dimitrijević

– Radim. Po ceo dan sam u poslu, u pokretu. Kada sam u kancelariji ne znam čega prvo da su uhvaim. Zadataka je na pretek. Kada sam kod kuće u Lopardincu, isto me čeka. Eto, tako, jednostavno nemam vremena da starim – šali se Tasić.

Stanko Tasić (78) predsednik Udruženje penzionera u Bujanovcu je iz sela Lopardince. Penzionisan je pre 20 godina – avgusta 1995. kao radnik Građevinskog preduzeća „Morava komerc“. Sa 78 godina još je vitalan, okružen ljudima i stalno u pokretu. Za sebe voli da kaže da je Titov đak, ako ni zbog čega, ono zbog podatka da je u završio Partijsku školu SKJ u Kumrovcu, u vreme kada je njen direktor bio pokojni Ivica Račan visoki hrvatski partijski funkcioner. Stanko ima suprugu, sina, snajku i dvoje unuka – jedno na fakultetu, a drugo u gimnaziji.

Desna ruka u poslu mu je sekretar Udruženja, volonterka Mirjana Zdravković. Njih dvoje su ključ za rešenje mnogih problema ljudi „trećeg doba“, a u siromašnoj opštini probleme imaju svi. Za početak priče o njima saznajemo podatke iz  „lične karte organizacije“.

Kancelarija kod autobuske stanice

Prema poslednjim podacima iz PIO fonda, u Bujanovcu živi oko 4.200 penzionera. Naravno, svi oni nisu članovi Udruženja, što znači da ne plaćaju članarinu. Međutim, podatak koji rukovodstvo penzionera čini nespokojnim i za koji moraju tražiti neko rešenje, jeste da čak 2.020 njih ima penziju manju od 10.000 dinara. Zato su oni više puta u raspravama na „važnim mestima“ i na sednicama Izvršnog odbora konstatovali da je to podatak koji vređa dostojanstvo tih ljudi.

– Šta pre da uradim sa 10.000 dinara? Kad kupim lekove svakog meseca ne ostane mi dovoljno ni za hleb. Da mi nije sina koji ima tezgu na pijaci, petoro nas bi gladovali. Sramota me je ove crkavice, a u penziju sam morala da odem dosta rano – žali se Stana Dimitrijević.

Zato Mirjana dodaje da Udruženje čini sve da se na druge načine ovim ljudima omogući iole pristojniji život. Ipak, razne pogodnosti, kako je to regulisano Statutom, mogu da koriste samo članovi kojih je nešto manje od 600, a godišnja članarina staje samo 200 dinara. A koje su to pogodnosti?

-To su besplatno banjsko lečenje za 20 članova godišnje, popusti od 30 odsto na prevoz kod „Kavim Jedinstva“ i „Niš ekspresa, zatim kupovine raznih prehrambenih i proizvoda široke potrošnje po povlašćenim cenama ili na odloženo plaćanje, besplatni saveti lekara, besplatni pravni saveti, povlašćeno životno osiguranje itd – kaže Mirjana.

Volonterka Mirjana Zdravković je Tasićeva desna ruka

Ovoj priči predsednik dodaje da su danas osnovni problemi socijalni i materijalni status penzionera. Gde god se može i ko god nudi nešto ispod cene i bez keša, penzioneri su tu.

– I naš godišnji budžet je smešan. On je oko 450.000 dinara. Sa tom brojkom po mnogo čemu su nam vezane ruke. Ali, mi se ne predajemo: kukamo, tražimo, molimo, zahtevamo, ako treba kleknemo i na kolena, svega nas nije sramota, ali samo hoćemo da nam se pomogne – kaže Tasić.

Sa 30.000 godišnje, najveći „donator“ bujanovačkih penzionera je Savez penzionera Srbije. Na pitanje zašto su ove godine penzioneri uskraćeni za nekih 30 do 40 hiljada dinara iz opštinskog budžeta, a svi ostali su dobili svoj deo kolača, iz opštine je stigao odgovor da je „zahtev penzionera zakasnio“.

– Neka bude tako, ali mi se ne predajemo. Moramo razgovorima naći načina da se nekim drugim kanalima dođe do tih sredstava. Ja to vidim kao tehničku omašku administracije, jer stavka „pomoć Udruženju penzionera“ u opštinskom budžetu postoji od kada postoji i budžet – rezonuje Tasić.

I naš godišnji budžet je smešan. On je oko 450.000 dinara. Sa tom brojkom po mnogo čemu su nam vezane ruke. Ali, mi se ne predajemo: kukamo, tražimo, molimo, zahtevamo, ako treba kleknemo i na kolena, svega nas nije sramota, ali samo hoćemo da nam se pomogne

Ali bujanovački penzioneri pored ovih materijalnih problema imaju i lepih trenutaka. To su razna putovanja na susrete i manifestacije i razmene gostovanja sa drugim udruženjima.

-Ti naši susreti, gde god bili su lepi i sadržajni. Eto, putovali smo po Srbiji i Makedoniji i išli kod naših prijatelja u mnoge gradove. Kada god sam mogao i kada su me pozvali išao sam i uvek se vraćao sa lepim uspomenama – priča Cane Stanković.

A tih susreta i gostovanja ima prilično. Stanko i Mirjana nabrajaju da Udruženje ima redovne kontakte sa penzionerima iz Vranja i svih opština Pčinjskog okruga. Išli su takođe u Leskovac, Niš, Belu Palanku, u neka mesta u Makedoniji.

-Mi smo to i zaslužili, ali smo ipak svesni da i mi moramo da delimo sudbinu zemlje i nedaća koje su nas snašle, kaže na kraju Stanko Tasić, predsednik Opštinske organizacije penzionera u Bujanovcu.

(Ovaj tekst deo je projekta „Sve boje juga“ koji Bujanovačke realizuju uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije)