deveruse-kockica

Bujanovačka čaršija (13), priče i anegdote: Dunja se udala

Reč dunja na albanskom jeziku ima značenje  svet. Izgovorivši to hteo je reći kako je čudan i prolazan ovaj svet… Stojan, pak, shvati da ga Adem pita za Dunju, njegovu kćer jedinicu, pa odgovori: Dunja se udala

Piše: Džahid Ramadani

BUJANOVAC, 2. avgust 2016. (foto ilustracija)  – Živeli u prijateljstvu, Albanac Adem i Srbin Stojadin. Međusobno  se dobro slagali. Pomagali jedan drugom u nevolji. Često su se i posećivali. Muka je jedina bila ta što Adem nije znao   srpski a Stojadin albanski.

Taj su problem prevazilazili tako što je Adem govorio albanski a Stojadin odgovarao na srpskom. Malo rukama, malo mimikom, koliko su se oni razumeli to oni znaju. Važno, prijateljstvo je teklo i trajalo. Svaki bi njihov suret bio srdačan. Rastanak uz stisak ruku i sa osmehom na licu. Sa željom da se ponovo što pre vide.

Kako  život posta dinamičniji,  sve im je  manje ostajalo vremena za posete i  viđanja. Posle mnogo godina, sretnu se ponovo stari prijatelji, Adem i Stojadin, ponedeonikom u Bujanovac na pazar, prijateljski se pozdrave i počnu da se raspituju kako su im porodice.

Prvi poče Adem:

He, dunja dunja…

Reč dunja na albanskom jeziku ima značenje  svet. Izgovorivši to hteo je reći kako je čudan i prolazan ovaj svet…

Stojan, pak, shvati da ga Adem pita za Dunju, njegovu kćer jedinicu, pa odgovori:

Dunja se udala!

Adem ga je razumeo, i seti se nje još kada je bila dete. Ne znadevši da na srpskom pita „kada“, To učini na albanskom:

Kur, bre? (kada bre?)

Stojan bukvalno shvati pitanje te odgovori:

Za kur ne znam, ali kuća bogata!




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *