Kontaktirao me je jedan čovek i rekao mi da ima jedno mesto u Srbiji gde bih mogla da se udam. Na početku nisam znala o kome je reč. Odlučila sam se da otputujem zajedno s njim, da bih videla o kome se radi. Kada sam već upoznala sve, odlučila sam da se udam za dečka kojeg su mi i predložili“, govori Dhuarata – Dunja

Piše: Agon Islami (Al Jazera)

Bujanovac, Lopardince, 25. septembar 2016.- Dhurata Malji zadovoljna je svojim novim životom sa Bratislavom Tasićem iz Lopardinca na jugu Srbije.
„Presrećna sam udajom u selo Lopardince kod Bujanovca i uopšte se ne kajem. Činjenica je da ne govorimo istim jezikom, ali govorimo jezikom ljubavi, koja nam omogućava da se sporazumemo međusobno“, priča Dhurata Malji, koja se sada zove Dunja Tasić.
Ovo je kratka istorija ljubavi, koja je počela pre šest meseci, između devojke Albanke iz Tirane, sa dečkom Srbinom iz sela Lopardinca kod Bujanovca.

Nakon što se udala za Bratislava, Dhurata Malji prekrštena je u Dunju Tasić.
Njen novi život započeo je kada ju je pre šest meseci kontaktirao jedan čovek iz Albanije – on joj je predložio udaju u Lopardincu u Srbiji, a ona je prihvatila.
Dhurata je, zapravo, prvo došla da se upozna sa dečkom s kojim je eventualno trebala započeti novi život.

Upoznala je njega, njegovu porodicu i njegovo porodično imanje… Posle tri dana provedena u Lopardincu, odlučila je da se uda za Bratislava. Ova 43-godišnjakinja, nakon što se odlučila za udaju, vratila se u Tiranu, kako bi preuzela lične stvari
U razgovoru uzbuđeno prepričava kako je došlo do ove  udaje.
„Kontaktirao me je jedan čovek i rekao mi da ima jedno mesto u Srbiji gde bih mogla da se udam. Na početku nisam znala o kome je reč. Odlučila sam se da otputujem zajedno s njim, da bih videla o kome se radi. Kada sam već upoznala sve, odlučila sam da se udam za dečka kojeg su mi i predložili“, govori Dhuarata – Dunja.

„Kada sam se doselila u Lopardince, gde ću da živim sa Bratislavom i njegovom porodicom, počeli smo da se spremamo za svadbu, koju smo organizovali 13. avgusta, a na koju je bilo pozvano više od 200 gostiju, uključujući i moju najbližu rodbinu iz Albanije“, priča Dunja.
Na svadbenoj ceremoniji Dhurata Malji iz Tirane uzela je novo ime i prezime – Dunja Tasić i sa islamske vere prešla u pravoslavnu.
„Sada je moje ime Dunja Tasić, postala sam pravoslavka. Moji roditelji jesu muslimani, pokojni otac Hadži Malji i majka Sofie Malji su muslimani. Ali, bila sam upoznata sa pravoslavnom verom još dok smo bili u Grčkoj, gde sam posećivala crkve sa mojim drugaricama“, govori Dunja.
Kaže da je njena porodica zadovoljna njenim izborom i često joj iz Albanije dolazi u posetu.
„Dhuratina majka često dolazi kod nas, da nas poseti, iako je daleko, više od 400 kilometara. Njenu porodica uopšte ne mrzi da nam dolazi često u goste“, kaže Javorka Tasić, svekrva Dhurate Malji.
Javorka se ne ustručava da pokaže ljubav prema svojoj snaji.
„Dhuarata mi je prava drugarica, nije mi sinovljeva snaja. Mnogo je volim, čak više nego moje ćerke, zato što je veoma iskrena i poštena“, priča Javorka Tasić.
„Zajedno šetamo, radimo zajedno i živimo veoma srećne. Dhurata ne govori našim jezikom, ali ja je razumem jezikom kojim ona govori, jer sam poreklom sa Kosova.“
Bratislav, kojeg sada zovu „zet iz Tirane“, kaže da se njegov život od kada je u njegovu kuću došla Dhurata promenio na bolje.
„Molim Boga da nas počasti sa jednim detetom“, kaže kratko.
Iako je samo u opštini Bujanovac u skorije vreme sklopljeno više od 15 ovakvih brakova, većina ih ne želi o tome govoriti za medije

Ipak, od Dunje smo saznali da je Albankama koje su došle u Srbiju i udale se u sela u okolici Bujanovca sugerisano da o tome ne pričaju, da izbegavaju međusobni kontakt…
Te sugestije dobile su od posrednika, koji su osmislili ovaj neobični biznis i neobični spoj ljudi, koji je i ovde – u Srbiji, i tamo – u Albaniji, godinama, decenijama, pa i vekovima… bio nezamisliv.
Nezvanično saznajemo da su ovim potezom zadovoljni i mladenci, i agencija koja posreduje pri njihovom upoznavanju. Kad ih, obećavši im anonimnost, pitate koliko agencija naplaćuje za posredovanje, kako zaista žive novi parovi, jesu li se pokajali, nailaze li na osudu rodbine, prijatelja… jednostavno kažu:
„Pare nisu važne. Važno je da se nijedna mlada nije vratila u Albaniju. I to je valjda dovoljno.“