Početna DRUŠTVO ROMI U BUJANOVCU: SIT GLADNOM NE VERUJE

ROMI U BUJANOVCU: SIT GLADNOM NE VERUJE

Bujanovačke28. avg 2015.DRUŠTVO, NASLOVNA0

Napravili smo mnogo političkih promašaja proteklih godina. Sada smo se svi okupili i dogovorili da svi Romi na sledeće lokalne izbore, kada god oni bili, izađu sa jednom listom. Na taj način, sa malo više rada na terenu, mogli bismo da osvojimo dva, a možda i tri odbornička mandata, kažu sagovornici „Bujanovačkih“

Prema poslednjem popisu stanovništva (april 2011), Roma u opštini Bujanovac ima 4.676. Njihov procenat u ukupnom broju stanovnika ostaje nepoznat, s obzirom da su Albanci bojkotovali poslednji popis, pa je juna ove godine vršena procena broja Albanaca na osnovu „međunarodnih standarda“. Primenimo li tu „matematiku“ da Opština Bujanovac danas ima 47.423 stanovnika, onda podaci kažu da je Roma u toj opštini 9,87 odsto.

-Mi nismo zadovoljni načinom i metodologijom kako smo tada „prebrojani“. Poznato je da Romi tada nisu imali svog predstavnika u Popisnoj komisiji, pa je taj posao u našem slučaju obavljen vrlo površno. Mi inače smatramo da u opštini Bujanovac ima oko 12 odsto Roma, sa tendencijom da se naj odnos poveća na 15 odsto, što bi našoj zajednici dalo mnoge prednosti – kaže Kenan Rašitović, predsednik Nevladine organizacije Omladinski forum za edukaciju Roma (OFER).

Rašitović sa OFER od osnivanja pre 13 godina, radi na edukaciji Roma i njihovom uključivanju u sve pore lokalne samouprave. Na tom polju je do sada realizovao preko 60 projekata. Zato on danas sa sigurnošću važi za najboljeg poznavaoca problematike i potreba romske nacionalne zajednice ne samo u Bujanovcu.

-Bujanovačkih Roma danas je u inostranstvu preko 1.000, plus ono što svi jako dobro znamo – vrlo izražene migracije pripadnika naše zajednice. Zatim, naš ukupan društveni i socijalni status postavljen je dosta klimavo, pa su tako Romi danas, ukupno gledano, najugoženija zajednica u Srbiji – kaže dalje Rašitović.

NEMA ČEKANJA –IZLAZIMO NA IZBORE

S njim se u potpunosti slaže Iljaz Kasumović, urednik romske redakcije u RTV Bujanovac. On ističe da Romi imaju potencijale, ali su neorganizovani, needukovani i nemotivisani.

Bujanovački Romi toliko toga mogu da nauče na sopstvenim političkim greškama koje su počinili od jula 2002. godine i lokalnih izbora. Za sve što nam je potrebno, a treba nam toliko toga, moramo se sami izboriti – konstatuje Kasumi.

-Bujanovački Romi toliko toga mogu da nauče na sopstvenim političkim greškama koje su počinili od jula 2002. godine i lokalnih izbora. Za sve što nam je potrebno, a treba nam toliko toga, moramo se sami izboriti – konstatuje Kasumi.

Ovu tezu u razgovoru za „Bujanovačke“ protkrepljuje Amet Arifi, predsednik Ujedinjene partije Roma, nekim novim razmišljanjima i idejama koje do sada nisu bile svojstvene bujanovačkim Romima. On kaže da više čekanja nema i da će na prve sledeće lokalne izbore svi Romi izaći u jednoj ekipi i na jedno listi.

-Napravili smo mnogo političkih promašaja proteklih godina. Sada smo se svi okupili i dogovorili da svi Romi na sledeće lokalne izbore, kada god oni bili, izađu sa jednom listom. Na taj način, sa malo više rada na terenu, mogli bismo da osvojimo dva, a možda i tri odbornička mandata – prognozira Arifi.

On kaže da bi to povuklo napred kompletnu romsku zajednicu, jer bi sa dva, eventualno tri odbornika, jednim mestom u opštinskom veću, sa članstvom u raznim odborima, komisijama i telima lokalne samouprave, napravili veliki pomak koji bi se odrazio na kompletan društveni i socijalni status Roma u lokalnoj samoupravi.

GLADAN SITOM NE VERUJE

Dok razgovaramo na tu temu, naši sagovornici se prisećaju poslednjih lokalnih izbora, kada su se Romi podelili u dve kolone, olako i bez priprema izašli na izbore i doživeli pravi fijasko – jedna lista je osvojila 300, a druga 320 glasova, što je bilo daleko od očekivanog i potrebnog, dok su Srbi sa oko 8.000 glasova osvojili 11 odborničkih mandata.

Uistinu, današnja slika položaja Roma ne samo u Bujanovcu, više je nego poražavajuća. Oni nisu ni izbliza rešili brojna pitanja svog ekonomskog položaja, zdravstvene zaštite, problema stanovanja, infrastrukture, a posebno probleme obrazovanja i nezaposlenosti. Uz sve to, tu su diskriminacija i marginalizacija ove zajednice, dva ključna problema koje država ne može da reši godinama.

-Znate onu narodnu: gladan sitom ne veruje. Dakle, ne možemo očekivati da preko noći edukujemo gladne Rome. To je jedan proces koji će da traje. Mi taj proces danas započinjemo, svesni da smo zakasnili, ali da za dobre inicijative nikada nije kasno. Uostalom, prisetimo se naših prvih poteza kada smo stvarali NVO sektor – nastavlja Kenan Rašitović.

On se ne libi da kaže da je sadašnja lokana vlast napravila više loših poteza za Rome i da ona više ne zaslužuje da vodi ovu opštinu. Ilustruje to podatkom da je Romima iz opštinskog budžeta ove godine namenjeno 300.000 dinara, Međutim, ta su sredstva već otuđena – uplaćena su Islamskoj zajednici Roma, koja je osnovana pre dva meseca. Na drugoj strani NVO, na čijem je čelu Rašitović, na ime poreza, u lokalni budžet je uplatila oko 20.000 evra.

-Evidentno je da sadašnja lokalna vlast nema osećaj za mnoge, a posebno ne za probleme Roma. Ona ne samo da nije rešila ni jedan jedini problem Roma, nego je, šta više, neke i zaoštrila. Zato mi u budućem lokalnom parlamentu i organima lokalne samouprave, ne smemo dozvoliti da nas bilo ko „vuče za nos“ – kaže dalje Rašitović.

NEZAPOSLENOST RAK RANA

Kasumi s pravom i argumentovano kaže da je sadašnji loš ekonomsko-socijalni položaj Roma, rezultat nedostatka inicijativa o otvaranju malih preduzeća, smostalnih zanatskih radnji i trgovina.

-Poslednjih pet-šest godina broj pravnih privrednih subjekata, čiji su vlasnici Romi, prepolovljen je. Romi u Bujanovcu danas poseduju dva-tri preduzeća, dve-tri radnje i to je sve. Sve ostalo je na tezgama, a tu nema sreće. Ukupno gledano broj ovako zaposlenih je skoro neznatan –kaže Kasumi.

Naspram ovog, poražavajuće deluje i podatak da je skoro 2.400 Roma u Pčinjskom okrugu na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja. Od tih 2.400, iz Bujanovca je trećina – 734. Iza Bujanovca su Vranje sa 707 nezaposlenih Roma, Surdulica sa 463, Vladičin Han 292 itd.

Poznata je činjenica da je danas u zemlji najviše onih Roma koji ostvaruju razne oblike socijalne pomoći od države. Koliko ih je danas u Bujanovcu, rezultati su nepoznati, ali je sigurno da taj broj nije mali.

Obrazovanje Roma je takođe gorući problem. Poslednji podaci kažu da je osnovnim obrazovanjem obuhvaćeno njih 700, srednjim tek oko 90 (2014. godine samo jedan Rom je išao u srednju školu), dok je na fakultetima četiri-pet Roma.

NE IDU ŠKOLA I PRAZAN STOMAK

Najveći problem u obrazovanju Roma na jugu Srbije predstavlja njihovo ekonomsko siromaštvo. Prema podacima Lokalnog tima za obrazovnu inkluziju Roma, najveće problemi u obrazovanju romske zajednice, koja zvanično čini manje oko 10 odsto od ukupno 45.000 građana bujanovačke opštine, predstavljaju neinformisanost roditelja o značaju obrazovanja i teško prilagođavanje dece nastavnom procesu, što je posledica siromaštva i nedovoljnog poznavanja srpskog jezika na kojem prate nastavu.

Siromaštvo i stalna borba za goli opstanak utiču da ljudi nemaju jasnu sliku o školovanju. U Bujanovcu postoje delovi grada u kojima Romi i bukvalno gladuju. Oni koji bi i hteli da dete pošalju u školu, ne mogu da mu obezbede odeću i obuću, pa u takvoj situaciji se odlučuju da decu ostave kod kuće – kaže Rašitović.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Poboljšanje uslova obrazovanja jedan je od osnovnih delova Strategije za poboljšanje položaja Roma, koju je 2010. usvojila Vlada Srbije. Na osnovu tog dokumenta, Lokalni tim za inkluziju već četiri godine vodi bitku da Romima u OŠ „Branko Radičević“, koju pohađa 720 njih (65 odsto ukupnog broja učenika), omogući bar donekle normalno školovanje. Milena Ćuković, koordinatorka Školske uprave Leskovac Ministarstva prosvete, koja je nadležna i za Bujanovac, objašnjava da se pomoć romskim đacima i njihovim roditeljima odvija prvenstveno preko DILS projekta (Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou) Ministarstva prosvete od 2012. godine.

– Radimo kampanje za edukaciju roditelja, kako bi uvideli važnost obrazovanja, edukujemo nastavnike a deci delimo besplatne udžbenike, pribor i školsku užinu – kaže Ćukovićeva.

Ona dodaje da ove akktivnosti u poslednje dve godine daju opipljive rezultate:

– Ove godine manje romske dece je napustilo školu, što je ranije bio čest slučaj – kaže Ćukovićeva i dodaje da joj veliku pomoć pruža lokalna samouprava.

Avni Aćifi i Šukrija Demirović su pedagoški asistenti za rad sa romskom decom u OŠ Branko Radičević.

Njihova uloga je da, u zavisnosti od potreba, pomažu nastavnicima u učionici, radeći pojedinačno sa decom na času, ili sa grupom dece prema instrukcijama nastavnika kojima pružaju informacije koje će im pomoći u planiraju nastavnih aktivnosti.

– Osim toga, vodimo računa o deci za vreme odmora, razgovaramo o njihovim interesovanjima i problemima, pomažemo im da se pripreme za priredbe i sekcije – kaže Aćifi.

– Razgovaramo sa roditeljima, podstičemo redovnost u pohađanju nastave, informišemo školu o porodici i učenicima, trenutnom mestu boravka ako učenici ne dolaze u školu – dodaje Demirović.

KRIVI SU I RODITELJI

Kenan Rašitović iz OFER, kaže da je težak socio-ekonomski položaj romske dece i njihovih roditelja osnovni razlog za prekid školovanja.

– Mnogi roditelji smatraju da deci nije mesto u školi, već da im je dužnost da rade kako bi doprineli kućnom budžetu – kaže Rašitović.

Od ranog proleća do kasne jeseni bujanovački Romi odlaze u nadnicu širom Srbije, najčešće u Vojvodinu, a sa sobom vode i decu koju prethodno ne ispišu iz škole obzirom da je osnovno obrazovanje po zakonu obavezno. Priličan je broj i onih koji sreću traže u inostranstvu.

Takođe, upozorava Rašitović, nije mali broj romske dece koju roditelji primoravaju na prošnju.

– Decu koja se sa roditeljima vrate iz inostranstva, ili sa rada u drugim krajevima Srbije, vraćamo u sistem obrazovanja, ali ne u razred u kojem su bili kada su napustili školu, već u onaj koji im po uzrastu pripada – kaže Rašitović.

– Siromaštvo i stalna borba za goli opstanak utiču da ljudi nemaju jasnu sliku o školovanju. U Bujanovcu postoje delovi grada u kojima Romi i bukvalno gladuju. Oni koji bi i hteli da dete pošalju u školu, ne mogu da mu obezbede odeću i obuću, pa u takvoj situaciji se odlučuju da decu ostave kod kuće – kaže Rašitović.

BESPLATNA PRAVNA POMOĆ

U okviru projekta “Mreža besplatne pravne pomoći CHRIS za Rome”, aktivisti Mreže odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS u saradnji sa Omladinskim forumom za edukaciju Roma OFER iz Bujanovca, organizovali su 13. avgusta aktivnosti u romskim naseljima u ulicama Miroslava Nojkovića Caleta i Banjska u Bujanovcu. Na mobilnom AD puntku postavljenom na uglu ovih ulica i u razgovoru sa stanovnicima naselja promovisana je Mreža besplatne pravne pomoći CHRIS za Rome. Ove aktivnosti su imale za cilj da informišu stanovnike naselja o programu besplatne pravne pomoći Mreže CHRIS, upoznaju ih sa mogućnostima zaštite prava, kao i promociju besplatnog call centra sa brojem 0800 008 007 Mreže CHRIS za besplatnu pravnu pomoć. Kao i u drugim gradovima, problemi sa kojima se Romi u Bujanovcu najčešće susreću su uslovi stanovanja, zatim nepostojanje ličnih dokumenata, problemi u obrazovanju, ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu.

U aktivnostima Mreže CHRIS u Bujanovcu učestvovali su članovi Odbora za ljudska prava Bujanovac/kancelarije Mreže CHRIS u Bujanovcu: Faruš Isljami, pravnik kancelarije Mreže CHRIS u Bujanovcu, Belgzim Kamberi predsednik Odbora za ljudska prava Bujanovac, Agon Isljami, Odbor za ljudska prava Bujanovac, Kenan Rašitović, predsednik Omladinskog foruma za edukaciju Roma OFER, Alen Elezovic i Danijela, članovi OFER Adi Sinani, programski koordinator Romskog programa Civil Rights Defenders, kao i Dragan Đorđević, koordinator Mreže Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS. Akcija je realizovana zahvaljući podršci Civil Rights Defenders (Branitelji građanskih prava), organizacijom koja se bavi zaštitom ljudskih prava i podrškom braniteljima ljudskih prava, a koju je sredstvima omogućila Švedska međunarodna agencija za razvoj.

ROMI U PČINJSKOM OKRUGU

Podaci iz popisa 2011. godine,

GRAD/ OPŠTINA	STANOV- NIKA	BROJ ROMA	% ROMA
Vranje	73.944	3.279	4,44
Bosilegrad	8.129	162	1,99
Bujanovac	43.302	4.576	10,57
Vladičin Han	20.871	1.503	7,20
Preševo	34.904	271	0,77
Surdilica	20.319	2.631	12,95
Trgovište	5.091	29	0,57
U K U P N O	206.560	12.451	6,03

ŠTA KAŽU BROJKE

BROJ STANOVNIKA (POPIS IZ 2002.)

OPŠTINA STANOVN. SRBI (%) ALBAN. (%) ROMi (%)

Bujanovac 43.302 14.782 (34,13) 43.302 (54,69) 3.867 ( 8,99)

U Preševu je Roma 322 (0,92)

ETNIČKI SASTAV ODBORNIKA U SO

OPŠTINA ODBOR. SRBI ALBAN. ROMI

Bujanovac 41 11 30 0

Romi nemaju odbornika ni u Preševu

ETNIČKI SASTAV ZAPOSL. U ORG. LOK. SAMOUPRAVE