Samo tokom 2011, godine za koju smo dobili dokumentaciju, starešina Eparhije vranjske je sam sebi dodelio apananažu od 210.000 dinara mesečno i 420.000 na ime božićne i uskršnje časti, što je neka vrsta laičkog regresa ili bonusa. Nije teško izračunati da Pahomije godišnje, ako za reper uzmemo 2011, zaradi skoro tri miliona dinara
Patriotizam, briga za verujuće stado i neprestana borba sa demonima koji potkopavaju temelje matere crkve i to baš ovde, na jugu, gde se ona suočava sa najtežim izazovima, imaju svoju cenu. Sudeći prema „materijalnim prinadležnostima“ vladike Pahomija, ta cena vrlo je visoka a na njegovom primeru moglo bi se zaključiti da Eparhija vranjska, kojom dve decenije stoluje, posluje na principima surovog postsocijalističkog kapitalizma.
Vladika Pahomije, videće se dalje, nimalo nije gadljiv na lovu, kako bi neupućeni pripadnik verujućeg stada, čiji je pastir, mogao da pretpostavi potpuno pogrešno. Nije ni hodajuće božanstvo, imuno na ovozemaljske grehe i sledbenik 10 Božjuh zapovesti koje bi trebalo da budu okvir delovanja jednog duhovnika Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Pripadajuće insignije i monaška brada su, zapravo, obrazina iza koje se krije Tomislav Gačić, lice od ranije poznato organima reda i pravde, grešno kao i ogromna većina nas laika.
Prema dokumentovanim podacima do kojih smo došli od svojih izvora bliskih Eparhiji, Pahomije mesečno zarađuje 210.000 dinara koje „na ruke“ podiže poslednjeg dana u mesecu, što je u dubokoj koliziji sa Pravilnikom o zaradama koji je propisao Sinod SPC.
TOKOVI NOVCA
Podsetićemo da je pravosuđe 2006. Pahomija oslobodilo optužbi za pedofiliju zbog zastarelosti i nedostatka dokaza, posle prijave četvorice dečaka iz Vranja, ali je Vrhovni sud kasnije doneo zaključak da je u ovom slučaju prekršen zakon na štetu tužitelja.
Uvid u priznanice do kojih smo došli, nedvosmisleno potvrđuje ove navode. Pahomije je, tako, 31. januara 2011. preko blagajne Eparhije podigao 105.000 dinara na ime „isplate materijalnih prinadležnosti“ za taj mesec. Ovaj novac vladika je primio od eparhijskog Upravnog odbora (EUO), čiji je, inače, i predsednik. Istog dana i u iste svrhe Pahomiju je isplaćeno još 105.000, samo iz eparhijskog Fonda „Sveti Prohor Pčinjski“. Obe priznanice overene su pečatima EUO i Fonda, kao i potpisima primaoca i blagajnika.
Visina vladikinih primanja nije samo etičko pitanje; ova tema zadire mnogo dublje, u eparhijske tokove novca nad kojima kontrolu, prema rečima naših upućenih sagovornika, jedino ima Njegova Smernost, kao i pripadajućih poreza koji se elegantno izbegavaju takozvanom „solarnom isplatom“ (lovu na sunce) u kešu!
Radi se, treba li naglašavati, o klasičnom „pranju novca“; neoporezovanog i nigde u nadležnim državnim službama zavedenog. Prema rečima jednog od sagovornika, odlično upućenog u temu, novac koji se isplaćuje Vladiki (i ostalima u Eparhiji) „na ruke“ potiče od prodaja sveća, ikona, knjiga, od svadbi i sahrana, krštenja, svete vodice, rezanja slavskih kolača… Podsetimo da Eparhija (Vranjska nije izdvojen slučaj) sve ove usluge naplaćuje u gotovini tako da niko ne može da utvrdi iznos za koliko se poreskog novca šteti država u određenom vremenskom periodu.
Međutim, nerazumno viskoka plata starešine Eparhije vranjske nije njegov jedini izvor godišnjeg prihoda. Prema dokumentaciji koju posedujemo, Pahomije i zaposleni po njegovom izboru dva puta godišnje, na Božić i Uskrs, dobijaju takovanu čast. U slučaju Pahomija ona je jednaka visini njegove mesečne plate – 210.000 dinara, što je godišnje 420.000.
Na osnovu ovoga njije teško izračunati da Tomislav Gačić, crkveno lice raspoređeno na poslovima upravitelja Eparhije, godišnje zaradi bar 2.940.000 dinara (i slovima: dva miliona i devet stotina četrdeset hiljada dinara). Po sadašnjem kursu to je 23.000 evra, a 2011, o kojoj govorimo, oko 30.000!
Primera radi, gradonačelnik Vranja zarađuje oko 130.000 mesečno, direktori javnih preduzeća oko 100.000, koliko otprilike iznose i primanja lekara specijalista u Zdravstvenom centru. Gačić zarađuje mnogo više od predsednika i premijera ove zemlje, da ne govorimo o ministrima, od univerzitetskih profesora i naučnika…
PRAVILNIK SINODA
Naš sagovornik, međutim, kaže da je, prema informacijama koje poseduje, pre nekoliko meseci Pahomije svoju zaradu sveo na meru propisanu Pravilnikom Sinoda koji smo pomenuli:
– Pošto je saznao da će ovi podaci ugledati svetlo dana, ali i zbog tužbi koje se protiv njega vode, Pahomije je u poslednjih nekoliko meseci sebi smanjio platu – kaže ovaj sagovornik.
Pravilnik Sinoda SPC, čiju kopiju posedujemo, jasno propisuje visinu zarade svojih zaposlenih, od čistačica, kafe kuvarica i fizikalaca, pa do samog patrijarha Irineja koji mesečno zarađuje 138.000 dinara, dok je plata vikarnog arhijereja (episkopa) ograničena na 96.000 (vidi okvir Plate)!
Pahomije je, dakle, u specijalnoj misiji čim mesečno zarađuje 72.000 dinara više od Njegove Svetosti.
Tomislav Gačić (vladikino svetovno ime) je, ispostavilo se, brižan čovek koji „ljubi bližnjeg svog“, pa je i svojim rođacima zaposlenim u Eparhiji obezbedio pristojne sinekure.
Iz dokumenatacije koju posedujemo („Platni spisak radnika eparhijskog Upravnog odbora pravoslavne Eparhije vranjske), vidi se da igumanija Pavla (Gačić) mesečno zarađuje 90.000 dinara.
Inače, radi se o rođenoj sestri vladike Pahomija.
– Ona nije u nekom manastiru, već sedi u vladičanskom dvoru i niko ne zna kakva su njena zaduženja. Pavlina, osim toga, dobija mesečnu penziju od države Srbije, ali i nešto iz Bosne i Hercegovine, odakle je sa Pahomijem došla 1992. – kaže sagovornik naših novina.
Prema njegovim rečima, u Eparhiji su dobro plaćen posao dobili i Pahomijev bratanac sveštenik, i sestrić koji radi kao eparhijski arhitekta (imena i prezimena obojice poznata redakciji).
BROJNA FAMILIJA
Prema našoj dokumentaciji, arhitekta je 18. januara 2011. na ime „božićne časti“ dobio 42.000 dinara, a poslednjeg dana tog meseca, na ime honorara, 73.500.
– Pahomije plaća sestru, bratanca i sestrića, kojima je zaposlio i žene, jednu kao školskog veroučitelja a drugu kao prodavačicu u jednoj crkvenoj prodavnici. Svojim rođacima daje ogromne plate dok, na drugoj strani, otpušta radnike koji ga sada tuže, a radili su za 12.000 do 18.000 mesečno i nije im plaćao osiguranje. Otpustio je, na primer, svog vozača, prodavačice, radnike na groblju… Ukupno petnaestak ljudi, svi Vranjanci, a na njihova mesta doveo ljude sa strane – kaže sagovornik.
On pokazuje dokument iz koga se vidi da je Pahomije svom bratancu obezbedio, još pedesetak hiljada dodatnog prihoda na svešteničku platu koja iznosi oko 80.000 dinara:
– On je knjigovođa Fonda Sveti Prohor Pčinjski i blagajnik jedne crkvene opštine, a na osnovu vladikinog rešenja dobija 1,25 odsto od prometa u eparhijskom magacinu – poziva se sagovornik na dokument u koji smo imali uvid.
Pahomije ne mora da svakog meseca, poput običnih smrtnika, razmišlja o plaćanju struje, vode, telefona, benzina, ne treba da brine o hrani, piću, odeći i obući za sebe i porodicu, o školskom priboru, zimnici, ogrevu, plaćanju kafanskih cehova… On je, kao i ostali crkveni velikodostojnici, po definiciji, čovek koji mesečno ima minimalne izdatke, uz napomenu da se „potrošačka korpa“ i dažbine za vladičanski dvor plaćaju od eparhijskih para (vidi okvir).
Postavlja se, dakle, pitanje šta će Pahomiju, koji se zavetovao na skrušenost i skromnost, ovoliki novci?
Nikola Lazić
PLATE U SPC
Vranjske ekskluzivno objavljuju izvode iz Pravilnika Sinoda kojim je oređena visina zarade u SPC:
Službenici od 48.400 do 101.400
Vozači, kuvari, magacioneri, ekonomi, portiri od 33.235 do 42.550
Čistačice, pakeri i pomoćni radnici od 29.325 do 37.950
SPECIFIČNA PRIMANJA
Patrijarh 138.000
Član Sinoda (paušal) 57.500
Vikarni arhijerej 96.000
ZA VLADIČANSKI DVOR 40.000 EVRA
Prema dokumentovanim podacima do kojih smo došli, episkopski dvor godišnje potroši oko 40.000 evra na četiri stavke: održavanje; ogrev, struja, telefoni…; putni troškovi i kanonske vizitacije i održavanje automobila (Pahomije se nekoliko godina vozi u džipu marke !!!!!!jeep compass, koji je 2009. Plaćen oko 30.000 evra)
Tako je 2012. na stavku „održavanje“ (hrana, piće, gosti, proslave, zamena stoplarije i slično) otišlo 2.155.868 dinara, za komunalije 588.736, za putne troškove 836,839 a za održavanje automobila 446.726. Ova poslednja stavka posebno je zanimljiva ako se zna da se za godišnju cenu održavanja ovih kola na tržištu može pazariti isti takav džip za između 8.000 i 10.000 evra.
