Da žena svaki put hoće a muškarac hoće ali ne može baš svaki put, obrazac je koji nas duboko vodi u stereotipe o moći i seksualnosti, ili su samo nijanse u pitanju? Ima ih i koji mogu baš svaki put
Imam prijateljicu koja radi u velikom, centralizovanom, „parazitskom“ (postoji li drugačiji u Srbiji) sistemu, da ne kažem javnom preduzeću. Muž joj je stalno prigovarao kako ne ume da se snađe i izbori za bolji položaj na poslu. Prestao je kada mu je rekla da bi trebalo da se zabrine ako se ikada desi da napreduje. U njenom preduzeću, objasnila mu je, do boljeg položaja stiže se ili preko rodbinskih veza, za koje je jasno da ih nema, ili preko kreveta, da se tako suptilno izrazim. Neko će reći da je za to obavezna i partijska knjižica, ali bi moja prijateljica na to rekla da je to manje bitna stavka, jer u krevetu niko ne priča o politici. Ili priča,a? Nije li onomad Tadić pobedio na izborima za predsednika, pošto su žene glasale za njega jer je lep. Ono, doduše, ko se, posle svega, seća kako mu se danas zove partija, ali da je lepotu i šarm (a šta bi drugo?) znao da iskoristi, znao je.
Kad je ućutkala muža, u napadu iskrenosti priznala mi je da ona, zapravo, i nije imala priliku da se potrudi za svoj bolji položaj, iako ima fakultetsku diplomu (ko da je pa to u današnje vreme bitno). Nepristojne ponude, kaže, nikada nije dobila, a nije da je ružna, naprotiv. Kako, dakle, moćnici bilo koje vrste, oni koji prevashodno mogu da vam obezbede neku privilegiju zauzvrat, jer ako ne mogu onda se samo kurče u prazno, znaju, vide i osete koja bi se dala? Prijateljica moja tvrdi da se žena za tako nešto rodi. Žena i ako ne izgleda tako, tj. ne nosi minić, dekolte joj nije na ivici pristojnosti, šminka joj je nije prenaglašena (da nije moja prijateljica podlegla stereotipima ili ima višak muških balkanskih hormona?!), „to“ joj se vidi u očima“. Vidi se „spremnost“ za napredovanjem, požrtvovanjem na poslu, a nije nemoguće i da žena mora da otplaćuje kredit – pa, što bi naš narod rekao – snašla se! A možda samo, jednostavno voli moć, jer će na taj način i ona postati moćna – bar na nekoliko sati, minuta, sekundi – kolko god da može da traje to!
Žena, i ako ne izgleda tako, tj. ne nosi minić, dekolte joj nije na ivici pristojnosti, šminka joj je nije prenaglašena, „to joj se vidi u očima“. Vidi se „spremnost“ za napredovanjem, požrtvovanjem na poslu, a nije nemoguće i da žena mora da otplaćuje kredi
Da li svi koji imaju bilo kakvu moć, malu, veću, najveću ili nezasitu, o tome razmišljaju? Da li uz moć, koja podrazumeva ogromnu odgovornost i brige (nemojte da se smejete cinično) ide i (obrnuto srazmerno) opadanje potencije, pa što da se ne iskoristi situacija. Ili čovek, moćnik (vizionar ili pregalac, birajte!) jednostavno malo vremena provodi kod kuće, ko zna, tek nije neuobičajeno, da ne kažem podrazumeva se, da ako i nije baš u fazonu „uzmi sve što ti život pruža“, mora da je bar jednom pomislio – uh, što bi … Jer, na kraju krajeva, može mu se.
Problem, naravno, nastaje kada naleti na neku poštenu(glupu?!) poput moje prijateljice, pa ako nema osećaj da kuca na pogrešna vrata i brzo odustane, to već može da preraste u nešto što se kod nas odnedavno zove seksualno uznemiravanje, a što je, inače, duboko usadjeno u balkanski mentalitet. Da žena svaki put hoće a muškarac hoće ali ne može baš svaki put, obrazac je koji nas duboko vodi u stereotipe o moći i seksualnosti, ili su samo nijanse u pitanju? Ima ih i koji mogu baš svaki put … Svaka žena oseti da li je onaj što sedi prekoputa gleda u oči ili malo niže, ali se razlikuju one koje to umeju da iskoriste, da ne kažem unovče, a i ovi od prekoputa „vide“ da li se dugme na košulji otkopčalo slučajno ili namerno, pa gde jedno tu i ostali dugmići…
Prijateljica moja, koja ne ume da se snadje kako bi napredovala, opet u napadu iskrenosti, kaže kako će, verovatno, jednog dana žaliti što nije „uzela sve što joj život pruža“, jer kako reče autor pomenutih stihova u nastavku „danas si cvet, sutra uvela ruža!“ Ona kaže, u šali rekla bih, da kakvi su današnji moćnici pre će se poslužiti, ako baš zagusti (?!), sopstvenim prstićima, nego da sebe izda. A, šta biste vi uradili?
Vaša Domaćica
