Uz košarku svi su odlični učenici: braća Danilo i Andrija Dabetić, Eron Isljami, Bernard Morina, Viktorija Kiprijanovska, Gaši Ljorent, David Trajković, Nelvin Rašitović, Branislav Prokopijević, Veton Zairi, Dorotea Nakić, blizanci Matija i Luka Stojanović… preko trideset dečaka i devojčica u plavoj sportskoj opremi.

Dobro veče. Jesmo li svi tu?
Jesmoooo…!
Ko je danas dobio peticu?
Ja, ja, ja …
Koliko smo ukupno dobili petica?
Deeeveeet…
Treneru, ja sam dobio dve petice.
Kome je danas rođendan?
Niiikooomeee…
Kome je sutra rođendan?
Meeeniii…

Ovako svakoga dana počinje trening u Školi mini basketa Košarkaškog kluba „BSK junior“ iz Bujanovca, koju vodi trener Nenad Stajić, koliko juče plejmejker i kapiten prvog tima. Od prvog trenutka posmatrač zapaža da to nije običan dečiji lokalni klub. Nije, jer u četiri selekcije ovoga kluba igraju zajedno Srbi, Albanci i Romi. Uz košarku, svi su odlični učenici: Danilo Dabetić, Eron Isljami, Bernard Morina, Viktorija Kiprijanovska, Gaši Ljorent, David Trajković, Nelvin Rašitović, Branislav Prokopijević, Veton Zairi, Dorotea Nakić, blizanci Matija i Luka Stojanović… preko trideset dečaka i devojčica u plavoj opremi sa natpisom na leđima KK BSK JUNIOR Bujanovac.

– Sve je počelo pre sedam godina, kada smo sa KK Elita iz Velikog Trnovca potpisali ugovor o saradnji. Za taj događaj svi su se zainteresovali. Najpre predsednik Koordinacionog tela Milan Marković. Svečanosti su prisustvovali ambasadori OEBS i Velike Britanije i predstavnik ambasade SAD. Dogodilo se tako da je košarkaška koalicija u Bujanovcu prethodila političkoj, a kasnije svakoj drugoj – seća se Stajić.

Posle tog čina, KK BSK Junior iz Bujanovca, u očima diplomata i međunarodnih organizacija, jednostavno je postao prvi primer za nimalo jednostavnu formulu multietničke stabilnosti na jugu Srbije. Neko od diplomata je tada rekao da je basket u Bujanovcu postao mnogo više od igre.

Naravno da posao približavanja dece nije jednostavan. Kod dečaka i devojčica svih uzrasta, kod sve tri nacionalne zajednice, mnogo je predrasuda sa kojima je najlakše izaći na kraj baš u ovom uzrastu. Kod svakog od polaznika na tu temu se može ispričati mnogo anegdota

Istina, od 130 članova kluba, danas je Albanaca tek pet, a Roma deset odsto. Ali je bitno da je proces počeo. Čini se da je najveća sreća što je ovu ideju na vreme prepoznalo Koordinaciono telo za jug Srbije, bolje rečeno predsednik Milan Marković. Danas skoro da nema skupa gde se govori o rezultatima zajedništva na jugu Srbije, o izgradnji „mostova“ između nacionalnih zajednica, a da Marković sa zadovoljstvom ne pomene ovaj klub, a posebno njegovu Školu mini basketa.

Naravno da posao približavanja dece nije jednostavan. Kod dečaka i devojčica svih uzrasta, kod sve tri nacionalne zajednice, mnogo je predrasuda sa kojima je najlakše izaći na kraj baš u ovom uzrastu. Kod svakog od polaznika na tu temu se može ispričati mnogo anegdota – kaže Stajić.

Za sve njih treninzi u sali Sportskog centra „Mladost“ mnogo su više od treninga. Svi oni, svakoga dana, s nestrpljenjem očekuju trenutak da uđu u halu, obuku dresove i započnu trening kao pravi košarkaši.

– Svi roditelji znaju zašto su decu upisali u klub. Ako je već tako, onda je normalno da ja pratim i kontrolišem svaki njihov postupak dok su na treningu. Osim toga, redovno kontrolišem uspeh u školi, sve ocene, posebno one iz engleskog jezika – nastavlja Stajić.

Rom Bernard Rahmani, rođen 2001, odličan je učenik četvrtog razreda OŠ „Branko Radičević“ i najbolji strelac ekipe. Kaže da ga je u klub doveo stariji brat i da je srećan zbog toga. U klubu je omiljen a na parketu pravi šoumen.

– On je na nekoliko utakmica postizao i po 40 koševa. Dileme nema, dete je rođeno da bude košarkaš – kaže trener Stajić.

U Bujanovcu prva ekipa KK BSK Juniora uživa simpatije velikog broja ljubitelja košarke. Stajić, kao trener, njegovi saradnici i uprava, uspeli su da naprave solidan seniorski tim. Zvezde tog kluba su iz Vranja – Petar Mitić, Aleksandar Popović i Bojan Paunović; iz Trnovca Sabedin Ebibi, iz Bujanovca – Žarko Ristić, Dalibor Tasić, Lazar Marković i Lazar Stojilković; Romi iz Bujanovca Danijel Idić i Staniša Rasimović; iz Leskovca – Saša Stanković i Slobodan Mitić – Žuća i iz Kosovske Kamenice Marko Trajković. Klub se inače takmiči u Prvoj srpskoj ligi Grupa istok, zajedno sa vranjskim „Jugom“ i „Moravom“ iz Vladičinog Hana.

– Naš igrač Mitić je sa 42 godine drugi strelac lige, a Albanac Sabedin Ebibi je najvažnija karika kluba i uzor svima koji igraju košarku. kaže Stajić

Međutim, led u Bujanovcu probio je Almir Selimi. On je kao dečak došao u BSK i tu naučio prve košarkaške korake, da bi kasnije postao odličan bek i šuter.

Onda ga je život odveo u Albaniju da igra košarku i živi od posla prevodioca. I danas, kada god dođe u Bujanovac, nikada se nije desilo da ne poseti drugove u BSK Junioru.

Njegovu ulogu preuzeo je Sabedin Ebibi – Bibi. Visok 2,05, vižljast, okretan, u igri raznovrstan i atraktivan, brz, najradije šutira trojke i zakucava, čime pleni pažnju ljubitelja košarke.

– Kada sam sa 14 godina došao u klub da igram, neki iz Trnovca i Bujanovca su gunđali. Ja se na to nisam mnogo obazirao. Tako sam svima stavio do znanja da me ne zanimaju bilo čija mišljenja dok ja na treningu ili utakmici uživam sa košarkaškom loptom – kaže Bibi.

Nenad i Bibi su danas nerazdvojni. Druže se, porodično posećuju, kuju košarkaške planove i poručuju:

– Za KK BSK Bujanovac tek će se čuti

Kada je počeo intenzivno da trenira i igra, njegov rad su zapazili košarkaški skauti. Ubrzo je došao i poziv iz Čačka. Samo zbog predrasuda Bibi nije postao član Borca. Posle nekoliko godina Bibija je ugovor odveo da igra košarku na Kosovu, u timu koji je finansirao Bedžet Pacoli. Posle četiri godine otuda se vratio sa verenicom iz Peći. Kada je stigao u Trnovac, istoga dana je u svoj dom pozvao košarkaše BSK Juniora, da proslave povratak.

– Kada je došao u klub nije znao ni jednu reč srpskog jezika, a danas ga fenomenalno govori. Danas je on u ekipi i sportska i moralna snaga, čovek koji svakim svojim gestom i postupkom inspiriše druge – kaže trener Nenad Stajić.

Nenad i Bibi su danas nerazdvojni. Druže se, porodično posećuju, kuju košarkaške planove i poručuju:

– Za KK BSK Bujanovac tek će se čuti.

Kroz sve selekcije i sva takmičenja, ovaj klub godišnje potroši tri miliona dinara. Iz budžeta lokalne samouprave dobija 500.000 dinara. Ostala sredstva obezbeđuje projektima i donacijama. Klubu je prošle godine ambasada nemačke u Beogradu donirala 50 kompleta sportske opremu (dresovi, trenerke, patike) za sve četiri selekcije. Takođe je projektom od Programa evropskog partnerstva sa opštinama „Progres“, klub obezbedio 1,5 miliona dinara. U BSK Junioru ipak ističu da je nepravda što iz budžeta lokalne samouprave takođe po pola miliona dobijaju klubovi koji se ligaški ne takmiče i koji sa tim parama odigraju svega po 5-6 prijateljskih utakmica za godinu dana. U klubu se ipak nadaju da će lokalni čelnici jednoga dana napokon prepoznati misiju ove družine.