Priča deluje nestvarno, ali je istinita: preko stotinu taksista s juga Srbije, u poslednjih pet-šest meseci, koliko traje priča sa migrantima, zaradili su gomilu para. Vlasnici autobusa još više, a u oba slučaja spominju se cifre od nekoliko desetina, čak i stotina hiljada evra. Pljeskavičari u Preševu i Bujanovcu su se takođe oparili desetinama hiljada evra

BUJANOVAC, PREŠEVO, 2. oktobar 2015 – „Aleksandre Vučiću dabogda ti se pozlatile“!

Ovim blagoslovom svakoga jutra u zoru, kad se probudi, kaže jedan vranjski taksista. Onda izvadi iz džepa fotografiju dragog nam premijera, poljubi je i prekrsti se. Onda doručkuje i put pod noge: pravac Preševo. A odatle za Beograd. Nekad i dva puta u 24 sata.

Priča deluje nestvarno, ali je istinita: preko stotinu taksista s juga Srbije, u poslednjih pet-šest meseci, koliko traje priča sa migrantima, zaradili su gomilu para. Vlasnici autobusa još više, a u oba slučaja spominju se cifre od nekoliko desetina, čak i stotina hiljada evra. Pljeskavičari u Preševu i Bujanovcu su se takođe oparili desetinama hiljada evra.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane – kažu Srbi. A ovoj reci paćenika i stradalnika iz Sirije, Avganistana, Iraka…davno se smrklo. Zato su tu snalažljivi među nama da im „pomognu“, a još snalažljiviji političari da to sve upakuju u humanitarni dokumentarac.

Naš taksista, s početka ove priče, ima svoje lobiste u preševskom Centru za migrante. Svakoga dana to je po neki policajac. Njegov je zadatak veoma lak: da pronađe četiri putnika kojima se žuri do Beograda i da ih preda taksisti

Naš taksista, s početka ove priče, ima svoje lobiste u preševskom Centru za migrante. Svakoga dana to je po neki policajac. Njegov je zadatak veoma lak: da pronađe četiri putnika kojima se žuri do Beograda i da ih preda taksisti. Kada ovi uđu u kola, policajac je od taksiste zaradio 50 evra, a taksista sa putnicima kreće za Beograd. I tako, svakoga dana, nekada i dva puta dnevno ili deset puta nedeljno. A od ture do Beograda čista zarada je od 400 do 500 evra. Malo li je?

Rekosmo, u priči su i privatni autobusi. U njima se put do Beograda naplaćuje 50 evra, pa vlasnik od jedne ture inkasira najmanje 2.500. U Preševu je svakoga dana od 30 do 50 autobusa spremnih za pokret. Oni koji su uhvatili šemu, do sada su napravili i po 50 tura.

Nije to sve: pljeskavica u Bujanovcu i Preševu na „viđeno“ košta pet, a na „neviđeno“ 10 evra.

Kod jednog stanovnika Bujanovca, zorom svakoga jutra, autobuske karte „Niš ekspresa“, umesto za 2.000, kolika je redovna cena, prodaju se za 4.000 dinara.

Na kraju, kada god i kako god, „grešne će pomilovati Bog, a za nevine su uglavnom zaduženi popovi“ – reče jedan aforističar.