Kada albanski lideri izađu i kažu da ima previše policije i bezbednosnih struktura, na osnovu poslednjih dešavanja se pokazuje da oni moraju da budu tamo. Međunarodna zajednica je upoznata sa svim što se tamo dešava i mislim da je ozbiljno skrenula pažnju albanskim liderima

BEOGRAD, BUJANOVAC (Izvor: Politika) – Migrantsku krizu na jugu Srbije počeli smo da osećamo još prošle godine i upozoravali smo na vreme naše državne organe i međunarodnu zajednicu da će doći do ovog problema, kaže u razgovoru za „Politiku” Zoran Stanković, šef Koordinacionog tela Vlade Srbije za Preševo, Bujanovac i Medveđu.

– Prema nekim podacima, u poslednje vreme dnevno preko Preševa ulazi u Srbiju između 5.000 i 7.000 ljudi. Lokalno stanovništvo je u prvo vreme imalo veoma blagonaklon stav prema migrantima, ali su neophodni veći smeštajni kapaciteti za prihvat. Ceo taj međunarodni izbeglički kanal sliva se kroz područje juga Srbije i mi smo jasno uočili dva talasa. U prvom je bilo mlado, muško, radno sposobno stanovništvo, koje je išlo kao prethodnica da pripremi uslove za ovu drugu populaciju koja sada dolazi i koja je najveća. To su žene, deca, a pojavljuje se i veliki broj starih – otkriva Stanković.

Među njima ima i bezbednosno rizičnog i opasnog elementa, kao što neki tvrde?

Sigurno da ima pojedinaca koji su učestvovali u sukobima. Ima i onih koji su napustili bojišta i žele svoje aktivnosti i uticaj da šire u Evropi. Ti ljudi uglavnom dolaze bez ikakvih dokumenata i Srbija je prva koja im uzima biometrijske podatke.

Jenjava li taj pritisak?

Prema nekim podacima, u poslednje vreme dnevno preko Preševa ulazi u Srbiju između 5.000 i 7.000 ljudi. Lokalno stanovništvo je u prvo vreme imalo veoma blagonaklon stav prema migrantima, ali su neophodni veći smeštajni kapaciteti za prihvat. Ceo taj međunarodni izbeglički kanal sliva se kroz područje juga Srbije i mi smo jasno uočili dva talasa

Imamo isto, a možda i više ljudi koji dnevno ulaze. Ali, sada oni veoma brzo dolaze do naše zemlje, iz Turske, Grčke i Makedonije.

Zapadni mediji otvoreno pišu o tome da se mafija bavi „migrantskim biznisom”, koliko je to tačno?

Mnogi, koji se inače bave kriminalnom delatnošću, sada pokušavaju da iskoriste situaciju i zarade. Zbog toga je Srbija reagovala povećanjem kontrole i broja policajaca koji rade sa migrantima i na obradi njihovih podataka, kao i uvođenjem specijalnog voza. Dnevno imate stotinak autobusa u Preševu koji prevoze ljude.

Vi ste među prvima osudili nedavni incident u Bujanovcu, gde su Albanci skandirali „Ubij, zakolji, da Srbin ne postoji”, a policija je privela desetak izgrednika. Da li, po vama, situacija ipak ide nabolje, 15 godina posle ratnih dejstava?

Kod nas vlada uverenje da, kada se nešto desi, to mora da se reši u roku od 24 sata, na jedan način koji je nama u ranijem periodu naneo puno zla. Treba pokazati strpljenje, da onaj ko naruši zakon snosi posledice, ali to traži određeni period. Policija će utvrditi da li je to bio organizovan incident i ko iza toga stoji. Naša država je u proteklom periodu bila optuživana od međunarodne zajednice i za mnogo toga što nije učinila, pa sad bilo šta da se desi, odmah stižu optužbe da se ništa nije promenilo u Srbiji.

Zašto su skandirali na srpskom, a ne na albanskom?

Verovatno da bi ih razumeli.

Zašto nije bilo osude ovih incidenata iz međunarodne zajednice?

Sada se vidi da na tom prostoru ima ljudi koji nisu za zajednički život i koji izražavaju, za sada, verbalnu agresiju. Kada albanski lideri izađu i kažu da ima previše policije i bezbednosnih struktura, na osnovu poslednjih dešavanja se pokazuje da oni moraju da budu tamo. Međunarodna zajednica je upoznata sa svim što se tamo dešava i mislim da je ozbiljno skrenula pažnju albanskim liderima. Prema onome što ja znam, a dosta znam, albanski lideri dobili su žestoko „po nosu”.

Albanski lideri su se odmah oglasili i osudili incident, ali poručuju: dajte nam radna mesta i neće biti ekstremista? Da li je to pokušaj prebacivanja odgovornosti na državu Srbiju?

Kada pogledate faktičko stanje, videćete da je Srbija u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, gde se procenjuje da ukupno živi oko 75.000 ljudi, uradila mnogo više nego na nekim drugim delovima svoje teritorije. Za tri godine koliko sam na čelu KT, država Srbija je samo kroz KT uložila oko milijardu dinara, ne računajući redovno budžetsko finansiranje. Oko 700 miliona je uloženo u projekte koje su predložile same lokalne zajednice. Godišnje stipendiramo 350 srednjoškolaca, kao i studente. Takav bonus nema nijedna lokalna samouprava van juga Srbije.

Šta ste konkretno uradili za taj novac?

Upravo je dovršena investicija od 1,2 miliona evra, izgradnja Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu predviđenog za 500 studenata, u saradnji sa međunarodnom zajednicom. Zgrada, urađena po najsavremenijim kriterijumima EU, ima oko 2.500 kvadrata i zvanično otvaranje je za desetak dana. Potpuno smo, takođe uz pomoć međunarodne zajednice, obnovili porodilište u Preševu, koje 27 godina nije radilo. To je sada jedno od najmodernije opremljenih porodilišta u Srbiji i koštalo je oko milion evra. Imali smo, između ostalog, i našu investiciju od 67 miliona dinara u sređivanje centralnog trga „Karađorđe” u Bujanovcu. Sredstva raspoređuju u dogovoru trojica predsednika opština. Preostala sredstva u budžetu KT dodeljuju se u vidu stipendija, bespovratnih sredstava, subvencija za mala i srednja preduzeća.

Da li ima takvih subvencija u drugim delovima Srbije?

Sve subvencije su faktički ukinute, osim na jugu Srbije. Samo zahvaljujući našim subvencijama, za poslednje tri godine zaposleno je oko 250 ljudi.

Mi praktično nismo imali međunacionalne incidente, sve do poslednjih događanja. U skupštinama opština imamo koalicije između albanskih i srpskih partija u Bujanovcu i Medveđi, dok u Preševu srpskih odbornika nema

Kako funkcioniše politički život i suživot između Srba i Albanaca?

Mi praktično nismo imali međunacionalne incidente, sve do poslednjih događanja. U skupštinama opština imamo koalicije između albanskih i srpskih partija u Bujanovcu i Medveđi, dok u Preševu srpskih odbornika nema.

Kažete da incidenata uglavnom nije bilo, ali sada ih ima?

Srbi su izuzetno uznemireni i iznenađeni, jer ovakvih parola do sada nije bilo. Čak i oni ljudi koji ne osećaju strah, sada su podstaknuti na razmišljanje. Ali, ja poručujem: nema razloga za strah, država Srbija ima dovoljno kapaciteta i mogućnosti da zaštiti njihov fizički i svaki drugi integritet.