Iako okrivljuju zvanični Beograd za zastoj u dijalogu, albanski politički predstavnici jedinstveni su u stavu da razgovore treba što pre nastaviti
BUJANOVAC, 19. septembar 2015. (izvor: Portal Tituli) – U martu 2013. godine Albanci Preševske Doline su sastavili plan od sedam tačaka za razgovore sa vladom Srbije, o rešavanju problema Albanaca ovog regiona: potpuna integracija Albanaca, ekonomski oporavak, ostvarenje prava na službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola, decentralizacija u pravosuđu, obrazovanje, kultura i informisanje, i mere u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.
Ovaj plan je usvojila Vlada Srbije i razgovori su, uz podršku međunarodne zajednice, pre svega OEBS-a, počeli, ali posle kratkog vremena, prekinuti.
Predsednik vladinog organa Koordinacionog Tela (KT) za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, Zoran Stanković, za prekid razgovora okrivljuje albanske političke lidere, a na drugoj strani predstavnici albanskih političkih pratija okrivljuju vladu.
Potpredsednik Demokratske Partije Albanaca (DPA), Šukri Imeri, kaže da su razgovori prekinuti od strane srpske vlade, a ne od albanaca.
– Nakon usvojenja plana od sedam tačaka od strane Skupštine albanskih odbornika Preševske Doline, sa planom su upoznati vladini organi i strane ambasade u Beogradu, a Koordinaciono Telo i vlada su bili spremni za ove razgovore. Organizovan je prvi sastanak u Beogradu, na kojem je učestvovao i srpski premijer. Taj sastanak je završen bez rezultata i razgovori su prekinuti od strane srpske vlade, a ne od Albanaca“, kaže Imeri.
Prema rečima Ragmija Mustafe, potpredsednika Partije za Demokratsko Delovanje (PDD) u Bujanovcu „plan od sedam tačaka je iniciran od strane PDD i sastavljen je kao stalna potreba i zahtev Albanaca za jedinstvene standarde etničkih manjina i reciprociteta sa Srbima na Kosovu“.
-Razgovore je zaustavila Vlada Srbije, koja nije izrazila spremnost i političku volju za rešavanje problema od vitalnog značaja za Albance Preševske Doline. Vlada Srbije još nije pokazala volju da zaista želi da reši ove probleme putem dijaloga – kaže Mustafa.
Takođe i član predsedništva Demokratske Partije (DP), Hajredin Hida, kaže da je Vlada Srbije prekinula razgovore, kad je videla da su albanski politički subjekti uskladili svoje stavove.
– Smatramo da je Vlada Srbije namerno prekinula razgovore, jer je videla da su albanske političke partije, bilo da su u vlasti ili u opoziciji, uskladile svoje stavove i identifikovale svoje probleme. Izgovor srpske vlade da albanske političke partije ne mogu biti jedinstvene oko rešavanja problema je pao, i onda je vlada počela sa stvaranjem novih problema, za prekid razgovora – kaže Hida.
Na drugoj strani Zoran Stanković, predsednik KT za Preševo, Bujanovac i Medveđa, okrivljuje Albance za prekid razgovora.
-Sedam tačaka za razgovore, koje je i Vlada Srbije usvojila, trebalo je rešiti u roku od dve do tri godine. Ali, to ne znači da mi kad god nam se nešto ne dopada, kažemo mi više nećemo da razgovaramo, i onda kad prođe vreme, kažemo drugi je prekinuo razgovor. Mi znamo tačno zašto su prekinuti razgovori između lokalnih albanskih lidera i predstavnik vlasti. Zbog mreže sudova i tužilaštva. Ali smo i tada rekli, napravićemo analizu za godinu dana i onda ćemo videti, pošto je svaki zakon podložan izmenama i dopunama, usvaja ga Skupština, pa ćemo predložiti šta je najbolje – objašnjava Stanković.
Potpredsednik Pokreta za Demokratski Progres (PDP), Adnan Saljihu kaže da je do prekida došlo zbog nezadovoljstva oko nametnutog rešenja za mrežu sudova od strane vlade.
-Zbog nezadovoljstva oko ponuđenog rešenja vlade za mrežu sudova, posebno u Preševu, razgovori su prekinuti pre nego što su počeli. Zbog vladine odluke, bez prethodne konsultacije sa albanskim političkim partijama, odlučeno je da se prekinu razgovori, jer pristup ovom problemu, naveo nas je da razmišljamo i za ostale probleme, da ne budemo samo dekor u tim razgovorima, nego da se naši predlozi uzimaju u obzir – kaže potpredsednik PDP, Adnan Saljihu.
Škeljzen Ljimani, član Predsedništva najnovije albanske političke partije, Alternativa za Promenu (AP), kaže da je njegova partija za razgovore i dijalog, a za druge političke partije kaže da „i prekid razgovora koriste za politički folklor“.
-Jedan od glavnih principa AP je rešavanje problema putem razgovora i sporazuma. Stav AP je da mi jesmo za razgovore sa svima, a prekid razgovora sa Vladom Srbije, bilo kakvi su to razgovori, vidimo kao štetan za naše stanovništvo. Drugi politički predstavnici ovo koriste za politički folklor. Oni koriste ovaj prekid kao da imaju moć ispred države postavljanjem uslova – kaže Ljimani.
Međutim, i pored ovih kontradiktornih izjava, i Zoran Stankovič, i albanski politički predstavnici, jesu za nastavak razgovora.
-Mislim da dalje odlaganje razgovora ne koristi, da i to odlaganje koje se desilo onako kako se desilo bilo je nepotrebno. Do sada smo mogli da imamo najveći deo rešenih pitanja – rekao je Stanković u intrevjuu za Titulli.
-Mi smatramo da se ovi razgovori treba da se nastave. Nastavićemo da tražimo naša prava – kaže Šukri Imeri, potpredsednik DPA.
-Mi ne možemo napustiti proces evropskih integracija, proces svealbanske integracije, i jedini put ovih integracija je dijalog. Međutim, navjeći problem je realizacija svih vladinih sporazuma od 2001 godine do sada. Zato, nije pitanje samo da se razgovara, nego i da se ova pitanja realizuju u praksi – stav je Ragmija Mustafe iz PDD.
-Srpske vlade, bilo koja da je to bila, majstori su za prolongiranja, međutim mi kao politička partija, ali i kao albanski faktor ne treba da se predajemo. Iako su jednom prekinuti razgovori, mi treba da pokušamo da se oni nastave. Na kraju krajeva, ovi razgovori, iako mi kažemo da su potrebni srpskoj vladi za evropske integracije, važni su i za Albance – kaže Hajredin Hida iz DP.
-Mi treba da razgovarmo sa predstavnicima vlade iz Beograda, ali kao jednaki učesnici, a ne sa nametnutim rešenjima, i da rezultati ovih razgovora budu korisni za sve građane Preševske Doline – smatra Adnan Saljihu, potpredsednik PDP.
-Mi smatramo da su direktni razgovori sa srpskom vladom forma koja pomaže našoj populaciji, u okviru regionalnih i evropskih političkih tokova. Sa obzirom da sama Priština razgovara sa Beogradom, i Tirana koja uspostavlja dobre diplomatske odnose sa Beogradom, mi se nadamo da i pomoću njih, i pomoću naših direktnih razgovora sa Beogradom, sarađujemo u pravcu realizacije prava Albanaca Preševske Doline“, naglašava Škeljzen Ljimani iz AP.
Iz prethodnog fotosa kao i iz diskusije koja je vodjena moze se zakljuciti sledece: U Bujanovcu kao da nema srba osim Premijera i Dr Stankovica. Kao da probleme imaju samo siptari, a da srbi zive u blagostanju i sreci. A nije tako. Sta reci na ova trazenja. Evo sta. Srpska udruzenja gradjana objedinjena kroz Pokreta za Bujanovac, Odbora za ljudska prava srba u Bujanovcu (?!) i Zavicajnog Kluba u Beogradu su 02.02 2011 godine dostavili jos prethodnoj Vladi R. Srbije peticiju 7.500 gradjana sa odredjenim zahtevima radi omogucavanja zajednickog suzivota u Bujanovcu. Posto odgovora prethodne Vlade nije bilo kao i odgovora nadleznih, navedena udruzenja gradjana su istu peticiju dana 02.02. 2015. ponovo dostavili ovoj Vladi uz zahteve formulisane u vise tacaka, ali sve se moze svesti u najkracem:
1. Vanrednim popisom u opstini ( a ne procenom) utvrditi strukturu stanovnistva,
2. Revidirati biracke spiskove gradjana u opstini, jer u postojecim ima vise biraca nego stanovnistva,
3. Vanredni lokalni izbori,
4. Raspodela upravljacke strukture u skladu sa strulkturom stanovnistva, jer sada srbi su na celu samo u decjem vrticu, biblioteci i u sportskoj hali,
Medjutim, odgovor ni ove Vlade do danasnjeg dana nema. Nezna se sta srbi i ostali gradjani u opstini osim siptarskih treba da urade da bi njihovi zahtevi bili uzeti u razmatranje i da o tome budu obavesteni.