Predsednik opštine Bujanovac priča o integrisanju Albanaca, ekonomskom razvoju i o funksionisanju lokalne vlasti u Bujanovcu. Bujanovačke prenose intervju uz neznatna skraćenja

 BUJANOVAC, 7. Decembar 2015. (Izvor: Titulli.com) Šta mislite o integrisanju Albanaca u državnim organima Srbije? Takođe i Izveštaj o napretku Evropske Komisije kaže se da su Albanci malo zastupljeni u ovim organima. Kako vidite ovaj problem?

Arifi: Ovaj problem traje već godinama. U 2010. godini vlada Republike Srbije je usvojila plan o integrisanju Albanaca u državnim organima, i u tom pravcu je vrlo malo urađeno. Izuzev nekoliko osoba koje su zaposlene, i to na određeno vreme, nema poboljšanja, iako je tada, bilo predviđeno da se otvori 63 novih radnih mesta za Albance. Pre nekoliko dana susreo sam se za zamenikom zaštitnika građana, koji treba da zaštiti prava manjina, sa ovim pitanjem upoznao sam i ambasadora Evropske unije i ambasadora OEBS-a. Dao sam i statističke podatke koliko su Albanci zastupljeni u državnim organima. Za rešavanje ovih pitanja potrebna je samo volja vlade Srbije,. Ovo je više političko pitanje. Smatram da na ovome treba više da radi i vlada Republike Kosovo, u razgovorima sa vladom R. Srbije u Briselu. Tamo je sve suprotno, vlada Kosova želi da integriše srpsku manjinu u državnim organima, a na drugoj strani, ovde su Albanci izrazili volju da se integrišu, međutim vlada Srbije nema volju, ne želi da ima tu Albance. Ovo što vama kažem, rekao sam puno puta i ambasadorima EU i OEBS-a, u Beogradu. Nadamo se da će ovo biti jedan od uslova koji Srbija treba ispuniti za učlanjenje u EU, a trenutak je da zvanični Brisel kaže Srbiji dosta.. Dobro je da Albanci žele da se integrišu, da daju svoj doprinos kao građani, a pre svega da pomognu Albancima u njihovim svakodnevnim problemima.

Da li mislite da su Albanci jedinstveni po tom pitanju?

– Na žalost, Albanci nisu jedinstveni ni u Albaniji, na Kosovu, ni ovde. Ja razumem ponekad opoziciju kad napada vlast da bi se pokrenulo neko pitanje, ali u zajedničkim interesima treba da budemo zajedno. Mogu slobodno da kažem da su u vreme sastavljenja plana od sedam tačaka sve albanske političke partije rekle DA u ovom pravcu, i mogu da kažem da smo jedinstveni na sastancima sa međunarodnom zajednicom, ali i sa vladom Srbije. Na žalost, u lokalu i u pitanjima od interesa za Albance ovde, nismo. Ja sam pozvao opoziciju nekoliko puta na sastanke koj su bili u interesu Albanaca, oni nisu došli, a na drugoj strani, kada ih poziva neko od predstavnika vlade Srbije, oni dolaze, u ovoj zgradi i drže sastanke, a kod predsednika opštine ne dolaze.

Mi smo pre nekoliko dana imali delegaciju iz Turske, iz grada Bursa, jedna organizacija koja se zove Rumelisiada, koja okuplja 70 kompanija, sa milijardama godišnjeg prometa, oni su zainteresovani da investiraju. Međutim njih zanima dalji plasman, posebno u pravcu Rusije

Što se tiče ekonomskog razvoja, još nemamo nijednog stranog investitora?

– Što se tiče ekonomskog razvoja, ja sam gledao intervju predsednika Prištine koji je napadao vladu, jer vlada otvara nova radna mesta a ne lokalne vlasti. Lokalne vlasti zakonom nemaju mogućnosti da otvaraju kompanije ili fabrike. Mi smo uradili puno u ovom pravcu, u poređenju sa nekim opštinama. Mi smo prošle godine izdvojili subvencije iz opštinskog budžeta za privatne kompanije, koje su bile u mogućnosti da otvaraju nova radna mesta. Imamo negde oko 60 mladih koji su završili fakultete i bave se biznisom. Postigli smo da prošle godine uzimamo sredstva od Koordinacionog tela, negde oko 70 odsto od sredstva koja su bila predviđena za tri opštine. Kompanije su uzele od jedan do tri miliona dinara za nova radna mesta, i prema jednoj računici od 2012. do 2015. godine privatne kompanije u Bujanovcu su dobile blizu 910 hiljada evra za ekonomski razvoj. Blizu milion evra za ove četiri godine su uložene u ekonomski razvoj, počevši od opštinskog budžeta. I privatne kompanije u opštini Bujanovac treba da izađu sa idejama, da daju proizvode. Kako je moguće da, na primer, imamo oko 15 privatnih preduzeća koja se bave proizvodnjom prozora i vrata od PVC materijala, i da, prema našim informacijama, sve budu rentabilne, čak su počele i da izvoze u zemlje kao što su Švajcarska, Nemačka i Austrja. Mi smo pre nekoliko dana imali delegaciju iz Turske, iz grada Bursa, jedna organizacija koja se zove Rumelisiada, koja okuplja 70 kompanija, sa milijardama godišnjeg prometa, oni su zainteresovani da investiraju. Međutim njih zanima dalji plasman, posebno u pravcu Rusije. Stanje je takvo da EU postavljala sankcije Rusiji, a sve zanima kako da plasiraju proizvode prema Rusiji. Drugi problem je da svaka kompanija koja je zainteresovana da investira u Srbiji, prvi kontakt imaju u Beogradu i razgovaraju sa ministrima, a ministri vlade Srbije nisu iz Bujanovca, njih zanima uvek razvoj svog mesta. Ja sam puno puta rekao i ponoviću opet, u Bujanovcu se ne očekuje otvaranje neke fabrike Panasonika, nego uvek treba da se orijentišemo na proizvode koje možemo plasirati. Svakako da više značaja treba dati razvoju poljoprivrede,

Mesec dana pre kraja godine. Kako ocenjujete rad lokalne administracije u Bujanovcu?

– Ja ovu godinu ocenjujem vrlo pozitivnom, jer smo jednom uradili rebalans budžeta. Sledeće nedelje uradićemo drgi rebalans za ovu godinu. Povećaće se prihodi opštine. Sa sredstvima koja dolaze iz vlade, sigurno će budžet biti najveći do sad, oko 936 miliona dinara. Neke kompanije imale su obaveze prema opštinii i mi smo uspeli preko suda da povučemo ta sredstva. Smanjujemo obaveze i uveren sam da će u februaru biti bez obaveza ne samo opština, administracija, nego i sve jave organizacije, možda se po prvi put dešava ovo.

Glavna sredstva će se usredsrediti na ekonomski i na razvoj infrastrukture. Mi ćemo predvideti sredstva za stručno osposobljavanje mladih sa visokim obrazovanjem, a takođe i sredstva za razvoj poljoprivrede, gde će biti povećanje od 20 odsto. Zatim sredstva i za sport, za omladinu, za medije i tako redom

Šta nam možete reći o optužbama opozicije da je bilo nepravilnosti u budžetu 2014. godine prema izveštaju državnog revizora?

– Ja sam rekao i ranije da opozicija ima pravo da daje primedbe i da je to normalno. Svaka primedba opozicije, koja je na mestu, je dobrodošla, jer vlast potom menja pristup. Međutim, ove optužbe nisu bile na mestu jer sam lično zatražio dolazak revizora. Slobodno mogu da kažem da je bio dobrodošao jer mnogo odredbi nisu bile usvojene na Opštinskm veću i u Skuštini, ali i u lokalnoj administraciji. Primedbi je bilo kod finansiranja medija jer do 2014. godine Opštinsko veće je odlučivalo o zahtevima medija a sad treba da se objavi konkurs. Zatim, pomoć koja se daje za socijalne slučajeve treba da se predvidi budžetom, ali Centar za socijalni rad odlučuje, dva člana ovog centra i jedan član lokalnih vlasti. To nije bilo ranije, ni 2009, ni 2010. godine, i tako redom. Finansiranje sportskih klubova ne može biti u budžetu kao ranije, nego treba konkurisati sa programima. Druga primedba je bila i gradski trg, gde je renoviranje bilo predviđeno da se uradi za dve godine, a mi smo projekat realizovali za jednu godinu, i u tom pravcu je trebalo da se predviđa i primenjuje. Sledeća primedba je bila zašto prvog septembra nije usvojen predlog budžeta za 2015. godinu od strane opštinskog veća, a ovu primedbu mogu nam dati i sada. Nijedna opština u Srbiji nije mogla da uradi predlog budžeta jer još nemamo instruksije ministarstva finansija. Ne znamo kolika su sredstva predviđena za transfer u 2016. godini.

Koji su planovi za 2016 .godinu, koji su prioriteti lokalnih vlasti?

– Mi smo pri završetku predloga budžeta za 2016. godinu. Rekao sam i ranije da još nemamo instrukcije Ministarstva finansija u vezi transfernih sredstava koja se prenose svakoj opštini. Ne samo mi, ni jedna opština ih još nema, Ministarstvo finansija mnogo kasni u ovom pravcu. Glavna sredstva će se usredsrediti na ekonomski i na razvoj infrastrukture. Mi ćemo predvideti sredstva za stručno osposobljavanje mladih sa visokim obrazovanjem, a takođe i sredstva za razvoj poljoprivrede, gde će biti povećanje od 20 odsto. Zatim sredstva i za sport, za omladinu, za medije i tako redom. Naravno, predsednik opštine i opštinsko veće uradiće predlog, a to će usvojiti skupština opštine i nakon toga biće objavljeno u Službenom glasniku, da bi bili spremni za realizaciju kalendarske godine koja predstoji.