Albanci Preševske Doline su talac nenormalnih odnosa Kosovo – Srbija – kaže Riza Haljimi, jedan od dva albanska poslanika u Skupštini Srbije. Haljimi, predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD) optužuje Koordinaciono Telo za manipulisanje u integrisanju Albanaca u državnim organima Srbije. On takođe kritikuje lokalne vlasti, odnosno njihove kancelarije za ekonomski razvoj da nemaju projekte i ne konkurišu u razvojnim fondovima republičkih ministarstva

BUJANOVAC, 11. januar 2016. (Titulli, Bujanovačke) Kako funkcioniše vaš rad kao poslanika? Da li ste uspeli da nametnete važna pitanja za Albance?

Riza Haljimi: Ostajemo još u fazi predstavljanja problema sa kojima se suočava Preševska dolina. Na Kosovu su kompletno predstavnici  manjina deo vlasti i to je praska u svim državama koje imaju manjine da se im omogući da budu deo donošenja odluka, da bi lakše rešavali specifične probleme koje imaju. U Srbiji još nema takvog političkog nivoa, ozbiljnijeg pristupa, posebno kada su u pitanju Albanci, tako da mi ostajemo taoci nenormalnih odnosa na relaciji Kosovo – Srbija, ali i na relaciji albansko – srpskih odnosa. Sa ovog aspekta, imamo i manipulativni odnos Koordinacionog tela (KT). Imamo totalno neshvatljivu izjavu aktuelnog predsednika Preševa, koji kaže da „ova vlada nema spremnost da rešava probleme Albanaca, čak i kada su u pitanju zahtevi Koordinacionog tela“. Apsurdno je da jedan albanski predstavnik, konkretno iz Preševa, prihvati u ovoj formi stanje pokoravanja, i to direktno od vlade koju optužuje, a na drugoj strani hvali KT koje je institucija te iste vlade. Faktički, vlada je uspela da preko KT rezerviše jedan kolonijalni status za Preševsku dolinu.

Nemoguće je da se na konkursima koji se objavljuju u Beogradu probiju kadrovi iz Bujanovca i Preševa. To vidimo u praksi

Što se tiče pravosudnog sistema, Skupština Srbije je usvojila nekoliko zakona. Da li ste zatražili vraćanje suda u Preševu?

Riza Haljimi: Čekamo Zakon o sedištima i teritorijama koje pokrivaju sudovi i tužilaštva. Imamo prvenstveno degradaciju pravosudnog stanja Albanaca u Preševu i Bujanovcu od 2008. godine. Tada je počela reforma sa kojom su opštinski sudovi koji se sada nazivaju osnovnim sudovima u Bujanovcu i Preševu ostali jedinice, a takođe su i osnovna tužilaštva prešla u jedinice. Međutim, reforma freforme koja se desila 2013. godine dodatno je degradirala stanje posebno Albanaca u Preševu. Ja sam insistirao na zastupljenosti Albanaca i u drugom stepenu, u apelaciji, međutim vidi se da ni u vreme demokrata, ali ni sada u vreme SNS-a, ne postoji elementarna politička volja za tim. Zbog toga postoje i problemi u zakonskom i ustavnom primenivanju zvanične upotrebe albanskog jezika.

U vezi integrisanja Albanaca, koja su aktuelna dešavanja nakon Izveštaja o napretku gde se pominje nedovoljno zastupljenje Albanaca u državnim organima?

Radi se o manipulaciji Vlade koja jednim tipom aparthejda stvara poseban organ, koji umesto da se bavi integrisanjem Albanaca i rešavanjem životnih problema, postaje dežurni politički policajac, koji daje izjave da Albanci imaju sva prava, da Srbija ustavom i zakonima garantuje njima sva prava, ali da Albanci nisu spremni da realizuju ova prava

Riza Haljimi: Što se tiče ovog pitanja, nakon onih prvih koraka i projekta multietničke policije, koji je realizovan pomoću međunarodne zajednice, sve ostalo je u zastoju. Nemoguće je da se na konkursima koji se objavljuju u Beogradu probiju kadrovi iz Bujanovca i Preševa. To vidimo u praksi. Mi smo 2009. imali plan za zapošljavanje u državnim službama 250 albanskih kadrova iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, kao prvi korak za poboljšanje katastrofalnog stanja zastupljenosti u državnim organima. Međutim, prvi plan je modifikovan na samo 63 mesta posebnom odlukom vlade, a ta odluka od 2010. godine je primenjivana negde oko 30 odsto. Tada je bilo u planu da se zaposle albanski kadrovi u Carini, Poreskoj upravi i inspekcijama, gde je stanje najgore.

Titulli: Zašto nije ovo realizovano?

Riza Haljimi: Jednostavno, zbog taktičkih poteza i manipulacija Koordinacionog tela. Radi se o manipulaciji Vlade koja jednim tipom aparthejda stvara poseban organ, koji umesto da se bavi integrisanjem Albanaca i rešavanjem životnih problema, postaje dežurni politički policajac, koji daje izjave da Albanci imaju sva prava, da Srbija ustavom i zakonima garantuje njima sva prava, ali da Albanci nisu spremni da realizuju ova prava.

Šta mislite ko sprečava dolazak stranih investitora?

Riza Haljimi: Društvena preduzeća više ne rade a privatizacija je katastrofalna. Imamo firme koje su prodate za 2 – 3 hiljade evra a vrede 500 hiljada do milion evra. Bilo je slučajeva kada su pojedinci bliski lokalnim vlastima dobili mnogo, a radnici ostali bez posla. Na drugoj strani nemamo spremnost države. Vidite igre Koordinacionog tela. Oni su obezbedili tri godine za redom subvencije, ali joše nemamo izveštaj koje su rezultate postigli, koliko radnih mesta su dobili. Za mene je problematično izdvajanje subvencija od strane KT. Problem je što je KT pasivizirao lokalne vlasti, umesto da poveća njihove kapacitete. Njihove kancelarije za ekonomski razvoj ne angažuju se da prate tendere po raznim ministarstvima. Svako ministarstvo ima razvojne fondove gde se izdvajaju milijarde. Smešne su cifre od 108 miliona dinara koliko uzimaju Preševo i Bujanovac od KT, koje koriste za asfalt i beton. Oni nemaju projekte i ne konkurišu u ministarstvima koja imaju ozbiljne razvojne fondove. Međutim ima i jedna taktika: kada pokažu interesovanje, dobijaju odogovor „vi imate Koordinaciono telo“.

 Kako vidite rešenje i kako se vi angažujete po ovom pitanju?

Ja nikako ne shvatam da je kružni tok na ulasku u Bujanovac koštao 700 hiljada evra. To je neshvatljivo, kao i da centar u Preševa košta 500 – 600 hiljada evra, porodilište u Preševu, rekonstruisanje postojećeg objekta da košta 1,2 miliona erva. Dok objekat fakulteta u Bujanovcu, koji je uradio sam Progres, koji nije dozvolio lokalnim vlastima da manipulišu, košta ukupno milion evra

Riza Haljimi: Za mene je neprihtatljiv status slepe lojalnosti koje pokazuju dva predsednika opštine prema KT. Njihova briga je kako uzeti 105 miliona dinara da pokriju minimum od onog što su obećali, kada grade neki trotoar ili ulicu. Ja nikako ne shvatam da je kružni tok na ulasku u Bujanovac koštao 700 hiljada evra. To je neshvatljivo, kao i da centar u Preševa košta 500 – 600 hiljada evra, porodilište u Preševu, rekonstruisanje postojećeg objekta da košta 1,2 miliona erva. Dok objekat fakulteta u Bujanovcu, koji je uradio sam Progres, koji nije dozvolio lokalnim vlastima da manipulišu, košta ukupno milion evra. Opština Surdulica je prošle godine realizovala 8 miliona evra investicija iz IPA fondova u saradnji sa jednom bugarskom opštinom. Preševo i Bujanovac su ostali na pomoći KT od negde 105 miliona dinara, znači milion evra. Tu je problem, da na jednoj strani imamo flagrantnu diskriminaciju a na drugoj strani imamo nesposobne lokalne vlasti.

 Zašto ne postoji saradnja između poslanika i lokalnih vlasti i Nacionalnog Saveta?

Riza Haljimi: Ne postoji jer predstavnici lokalnih vlasti ne priznaju poslanike. To je jednostavno katastrofalno i nema nikakve logike. Sa Nacionalnim savetom, od 15 predstavnika, vodeća koalicija ima 8 delegata, a PDD i DUA imaju 7. Ovih 7 predstavnika ne dobijaju pozive ni za sastanke skupštine nacionalnog saveta i nisu angažovani ni u jednoj radnoj grupi.