Trgovina i zanatstvo su zahtevali pismene ljude. Rabuš, kojim su se služili  trgovci i zanatlije, morao je da ustupi mesto olovci i pisanju. Bujanovački trgovci konopljom i užadi uspostavili su veze sa velikim gradovima Balkanskog poluostrva. Dolazili u kontakt sa pismenim  ljudima i  još više shavatili da je obrazovanje čoveku potrebnije od svega

 Otvaranjem jedne  škole, zatvara  se jedna tamnica.

Ygo

Piše: Džahid Ramadani

Žeđ za znanjem i obrazovanjem u Bujanovcu ima duboke  korene. Izreku Aristotela:“Koreni obrazovanja su gorki, ali su plodovi slatki“ Bujanovčani su još davno dobro shavatili.

U drugoj polovini XIX veka počinje rast i preobražaj Bujanovca od seoskog u naselje varoškog tipa, pa se Bujanovac deli na seoski i varoški deo naselja. Proizvodnja kudelje i užadi počela je da uzima maha. Borivoje Trajković navodi da je u Bujanovcu 1889. godine bilo preko 100 trgovačkih i zanatlijskih kuća. Početak privrednog razvoja Bujanovca, naročito trgovine i zanatstva, nužno je nametnuo potrebu za školovanjem stanovništva.

Trgovina i zanatstvo su zahtevali pismene ljude. Rabuš, kojim su se služili  trgovci i zanatlije, morao je da ustupi mesto olovci i pisanju. Bujanovački trgovci konopljom i užadi uspostavili su veze sa velikim gradovima Balkanskog poluostrva. Dolazili u kontakt sa pismenim  ljudima i  još više shavatili da je obrazovanje čoveku potrebnije od svega.

Vranje je još za vreme Husein Paše, od 1840. godine imalo svoju školu. To je uticalo na otvaranje  osnovnnih  škola i širenje pismenosti i u drugim mestima, pa i Bujanovcu. U prilog otvaranju škola išle su  reforme koje su sprovođene u Otomanskom carstvu. O tome J.Stojković, u knjizi “Bujanovačka  osnovna škola 1847-1941” (s.19) zapisuje:

”Turski sultani su davali povlastice i hrišćanskim školama.”

U reformisanju  sistema i izjednačavanju nemuslimana sa muslimanskim stanovništvom najdublje je zabrazdio veliki reformator i državnik Midhat Paša. Pišući o Midhat paši S. Rizaj zapisuje:

”Sudeći prema engleskim izvorima, Midhat paša se borio za jednakost muslimana i hrišćana. Međutim, oko ovog pitanja suprotstavila  mu se fanatična Ulema“ (glavni islamski organ iz Istmbulskog i Dunavskog vilajeta; prim Dž.R).

Objavom Islahat fermana februara 1856. koji je bio sveobuhvatniji od Tanzimata, hriščanima se priznaje pravo na Bedeli askerlik- Oslobađanje služenja vojske, s tim što bi se platila naknada za vojnu službu, dažbine su plaćane na osnovu ostvarenih prihoda, pravo da (gayri  müsliman) nemuslimani mogu postati memur –službenici  i prava na otvaranje svojih škola, crkava i bolnica. U 8. članu navedenog fermana je pisalo:

”Nemuslimanskim  bogomoljama, ,školama, bolnicama i grobljima neće se sprečavati njihova obnova već će se davati dozvole za izgradnju novih”.

Druga povoljna okolnost u prilog legalnom otvaranju srpske škole je imenovanje progresivnog reformatora Midhat paše ( 31.VII.1858-20.061860.) za Niškog valiju. (S. Rizaj, Shqiptarët dhe serbët në Kosovë, Prishtinë 1991. s119. Prema dokumentu  koji se nalazi u Niškom arhivu PRVI PREVOD MIDHATPAŠINIH MEMOARA IZ 1861.GODINE, Midhat paša je imenovan za niškog valiju  13 januara 1861.)

Objavom Islahat fermana februara 1856. koji je bio sveobuhvatniji od Tanzimata, hriščanima se priznaje pravo na Bedeli askerlik- Oslobađanje služenja vojske, s tim što bi se platila naknada za vojnu službu, dažbine su plaćane na osnovu ostvarenih prihoda, pravo da (gayri  müsliman) nemuslimani mogu postati memur –službenici  i prava na otvaranje svojih škola, crkava i bolnica

Niški vilajet je u to doba obuhvatao Vranjsku kazu i Bujanovac. Stanje u vilajetu bilo je u potpunom rasulu, haosu. S cilljem da se neposredno upozna sa stanjem u vilajetu, obišao je provinciju i konstatovao je da ne postoji ni jedna državna škola u vilajetu:

 ”Vilayete dovlete ait bir okul bulunmiyordu”.

Pošto se upoznao sa stanjem u svakoj kazi, u svakom selu, odlučio  je   da otvori školu:

”Her kaza  ve her köyde okul açmasi düşüncesındeydı.”

Obzirom da je bugarskoj deci omogućeno da u 602 škole pohađaju nastavu na maternjem jeziku, trebalo je integrisati i Srbe u društvo. “Omogućiti im emancipaciju i školovanje na maternjem jeziku”,   pisalo je u dokumentu  kojim se daje dozvola.

Dozvola za otvaranje novih srpskih škola u Kosovskom vilajetu

Iz Izveštaja Državne narodne škole ”Kraljević Tomislav” u Bujanovcu, Srez preševski, Banovina vardarska, K. Br.417 od 24. decembra 1936. koji podnosi upravitelj Zarije M. Đorić, u formularu  Kraljevske banske uprave  Vardarske banovine, prosvetnog odeljenja  posredstvom Načelstva sreza preševskog, citiraću odgovor upravitelja na pitanje 3, 4 i 5.

Vrsta škole – osnovna. Odgovor na pitanje red. br. 4. o „kratkom istorijatu škole sa naznačenjem god. otvaranja tj početak rada odnosno godine zatvaranja ako ga je bilo-navesti ako postoji internat“.

Odgovor upravitelja: ”Škola postoji od 1847. radila je sve do1863. kada je ostala bez učitelja do 1873. Godine. Od 1873. do 1878. škola je dobila učitelja  i radila. God 1878. od strane turske vlasti škola je zatvorena  i nije radila do 1883. Od strane turske vlasti ponovo je 1884.  škola zatvorena i nije rdila do 1888. Tek 1889. po dozvoli tur.prosvrt.odeljenja iz Skoplja škola je otvorena   i do danas bez prekida radi“.

Na pitanje br 5 o istorijatu školske zgrade čija je (državna, privatna, opštinska, seoska, crkvena i t.d. kada je zidana ,da li je planski I njena vrednost), odgovor glasi:

“Od osnivanja škole  pa do 1902. škola je bila po privatnim zgradama. God 1902. podignuta je škola pod imenom Crkvene kuće, bez naročitog plana za školu. Iseljavanjem Turaka iz Bujanovca  1912. njihova škol. zgrada prešla je u svojine naše škole. Obe su  škol. zgrade svojina školska odnosno opštinska. Vrednost škol. zgrada je je din. 150.000”.

Analizirajući dalje tabele ovog dokumenta o broju učenika i odeljenja  konstatujemo da je od 1912-1936, za 24 godine interesovanje za školovanje poraslo i da je broj učenika od 92, 1936. godineutrostručen na 334. Samim tim porastao je i broj odelejenja i nastavnika od 3 na 7.

Bujanovačka osnovna škola je imala kvalifikovan nastavni kadar. Jedan nastavnik je bio sa nepotpunim kvalifikacijama.

Izveštaj upravitelja škole iz Bujanovca, dokumenat  vranjskog Arhiva

Godine  1870. Bujanovačka škola je radila u kući Miloša Ristića u Stošinskoj mahali. Oko održavanja Bujanovačke škole starali su se Stojko Medar, Stojilko Pavelja, pop Stoilko, bujanovački paroh, i Cvetko Durak ( J.Hadži Vasiljević, Južna  stara Srbija, knjiga druga, Preševska  oblast, Beograd,1913,s.415.)

(Nastaviće ce)

BELEŠKA O AUTORU: Džahid Ramadani, pesnik, publicista,  prevodilac ,dugo se bavi pisanjem na srpskom ,albanskom i turskom jeziku. Maja ove godine je objavio zbirku pesama na albanskm jeziku BUJANOCI KRENARIA IME-BUJANOVAC,MOJ PONOS. U svojim pesmama i proznim tekstovima sa puno ljubavi  i topline opisuje Bujanovac, njegove ljude i događaje. Iz njegovog bogatog opusa čitaćete u nastavcima o BUJANOVAČKOJ ČARŠIJI, znamenitim objektima u kojima se odvijao život ovog grada: Stara opština, Turska Škola, Srpska škola (sačuvana), Lekovitoj moći Bujanovačke-Karaman banje. O čuvenom Bilač hanu, o Škodrinoj kući u Starcu, o Albanskom ustanku u Vranjskom pašaluku… O najpoznatijim bujanovačkim trgovcima i zanatlijama koji su bili oličenje ovoga grada: Nikoli Laziću, Božinu Popoviću-Žiki Karči, Dimi Dodiću Baronu… .Prikupljaju se podaci o Josifu Timiću, Dinetu Timiću, Dajči Ćebapčiji, Mulla Hasanu,Mehmedu Čorovinji, Zejni Šoferu i dr.