Svaki čovek duguje svome rodnom zavičaju. Zavičaj nikome. Arhitekta Čedomir Marković, za diplomski rad odabrao temu iz zavičaja. Izradio je Idejni projekat rekonstrukcije i revitalizacije PRVE SRPSKE ŠKOLE U BUJANOVCU

Piše: Džahid Ramadani 

BUJANOVAC, 1. jul 2016. (naslovna fotografija: Učitelj Zarija Đorić sa učenicima I-1 razreda školske 1928/29.god)

– Ukazom iz 1894. godine dodatno je data dozvola Srbima za izgradnju novih škola u Kosovskom vilajetu.[1] U užem centru Bujanovca, nešto više od 50 m od glavne raskrsnice (centra grada), “godine 1902. [2]podignuta je škola pod imenom crkvene kuće”u Džavelskoj mahali,danas  ul S.Kovačevića br.10.

Objekat je građen od tvrdog materijala sa pečenom ciglom. Spoljašnji  zidovi zgrade bili su debljine 50 cm. Zgrada se sastojala od prizemlja I sprata. U osnovi zgrada je bila sledećih dimenzija:” 12,12 X 13,01. X 11,00 X 13,01[3]”(Čedomir Marković,Diplomski rad).

Ukupna površina prizemlja je 120,71 m2 ista površina je bila I na spratu.Ukupno osam prostorije četiri u prizemlju četiri na sparatu. U školu se ulazilo sa glavne ulice u hodnik. Na sprat se išlo drvenim stepenicama.Suprotno od ulaznih vrata postojala su druga kroz koja se izlazilo u dvorište. U dvorištu je bio bunar koga i sada ima, na kraju dvorišta nužnici. Bugarske okupacione snage kao saradnice fašističkog bloka, 18 aprila  1941 godine prešli su granicu kod Strazimirovaca i stupiliena tlu Jugoslavije. Od tada  Zvono koje je sa vrha zgrade veselo đake zvalo u ovoj  školi je umuklo. Za vreme Drugog svetskog rata  objekat škole postaje policijska postaja.

Bugarski okupatori su sve udžbenike na srpskom jeziku uništavali. Doveli su svoje učitelje I udžbenike na Bugarskom jeziku.Nastava se izvodila u turskoj školi na bugarskom jeziku. Učenici koji su za vreme rata pohađali nastavu tri razreda osnovne škole prevedeni su u četvrti razred.

Posle Drugog Svetskog rata u dvorištu školske zgrade,dograđene su zatvorske ćelije zgrada postaje Sreski zatvor.Stražar policajac,čuvar zatvora,Voja Disić, sa porodicom je stanovao na prizemlju,dok nastavnica muzičke kulture Ljubica sa ćerkom Nadom,koja je bila  medicinska sestra, stanovala je na spratu. Vremenom zatvor je preseljen u Vranje,a objekat škole se daje na upotrebu jednoj trgovinskoj firmi u Bujanovcu.

Kuća pok. Đorđa Stoiljkovića u Bujanovcu, na spratu učionice niže gimnazije škol.1946/47 god

Nemaran odnos prema ovoj zgradi, koji će se proglasiti kao objekat od pod zaštitom države, tj. kulturno dobro od strane Zavoda za zaštitu spomenika Niš, počeo je da brzo propada, ruinira i  postao  je van funkcije. Devedesetih godina dvadesetoga veka utvrđeno je da je objekat nezakonito nacionalizovan. Vraćen prvom vlasniku  srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je odlučila da objekat rekonstruiše i revitalizuje.

Čedomir Marković, student Arhitekture u Prištini, sin arhitekte Tatjane i dr Mome Markovića, spec.rent. 1996. Godine ozbiljno je razmišljao o izboru teme za diplomski rad.Rastući u neposrednoj blizini te zgrade „sa izuzetno interesantnom  i burnom istorijom „prihvatio je predlog oca rođenog Bujanovčanina, koji je ponikao iz te škole i postao među prvim lekarima u Bujanovcu da uradi PROJEKAT REKONSTRUKCIJE I REVITALIZACIJE  PRVE SRPSKE ŠKOLE U BUJANOVCU.

U okviru Svetosavske nedelje 1997 godine Čedomir Marković je organizovao je izložbu i javnu prezentaciju projekta, kako bi animirao da se projekat realizuje,da se zgrada obnovi. Na radost autora projekta njegovog oca, bivših učenika te škole i drugih građana Bujanovca, projekat je realizovan.

Srpksa škola kao diplomski rad: Marković

Koordinaciono telo Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac, i Medveđa, obezbedilo jesredstva I u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom Eparhijom Vranjskom počela je obnova I revitalizacija objekta. Zgrada je srušena do temelja 2000 te godine. Kako je objekat bio zaštićen od strane Zavoda  za zaštitu spomenika kulture iz Niša, na starim temeljima, istih dimenzija u skladu sa uslovima Zavoda, izgrađena je nova zgrada.Objekat je završen 2001.godine.Dana 12.07.2001 osvetio ju je srpski patrijarh Pavle.

Svaki čovek duguje svome rodnom zavičaju. Zavičaj nikome. Arhitekta Čedomir Marković, za diplomski rad odabrao temu iz zavičaja. Izradio je Idejni projekat rekonstrukcije i revitalizacije PRVE SRPSKE ŠKOLE U BUJANOVCU. Animirao javnost da se projekat realizuje. Projekat je realizovan. Sačuvan je od daljeg propadanja. Dobio novi život i lep izgled. Čedomir Marković, se na najčasniji način odužio svom zavičaju, dragom Bujanovcu. Za urađeni Diplomski rad je dobio desetku.