Mnogi smatraju da postoje planovi da Srbija postane najveći azilantski centar u Evropi. Međutim, ima i onih koji smatraju da Srbija od toga može imati koristi.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da migrantima treba ponuditi da se trajno nasele u opštinama koje nisu dovoljno naseljene.

– Treba razmisliti, ponuditi opciju da ti ljudi ostanu u delovima Srbije koji su pusti. Tu bi trebalo uraditi selekciju, detaljnu bezbedonosnu procenu – kaže Jankovićeva.

Drastičan je pad broja stanovnika na severu Banata, ali i na istoku i jugu Srbije. Te oblasti su spremne da prime veliki broj migranata, ali Srbija nema šta da im ponudi.

– Naša starosna struktura je takva da je situacija više neizdrživa, i mnogi ne shvataju da su nam migranti jedina šansa. Oni bi pomogli njeno podmlađivanje i obnavljanje i dala bi se šansa da se privredna aktivnost održi, ako ne i poveća. Samim tim bi i penzioni sistem, koji je zasnovan na solidarnosti, i sa našom starosnom strukturom je neodrživ, jer neće imati ko da radi za veliki broj penzionera, opet postao održiv – objašnjava Ivan Marinković iz Centra za demografska istraživanja.

Marinković je kao moguće lokacije na koje bi migranti mogli da se nasele naveo Jugoistočnu Srbiju, Zlatiborski okrug, Sjenicu, Crnu Travu, Pirot, Severni Banat.

On je takođe istakao da je nezahvalno o tome pričati jer ne može niko na silu da se naseli.

Analitičar Dušan Janjić takođe smatra da za Srbiju povoljno naseljavanje migranata.

– Ako se upravlja migracijama, to može doneti samo dobro Srbiji, kojoj nedostaje kvalifikovana i nekvalifikovana radna snaga. A drugo, mi smo država pred biološkim izumiranjem, naša sela su prazna.

Treće, ako težimo EU, sve više ljudi će živeti u Srbiji. Ako poput Nemačke, Amerike, Australije napravimo dobru strategiju – koji broj ljudi, koje rase, vere, kvalifikacija i starosti su nam potrebni, to će biti u našu korist. Da ne pominjem da migranti koji dolaze nisu puka sirotinja, već imaju potencijala za pokretanje preduzeća. Samo je potrebno ništa ne činiti ad hok – navodi Janjić.

Tekst je objavljen u okviru projekta „Welcome guests“ koji realizuje Centar za aktivizam Vranje uz finansijsku pomoc Danskog saveta za izbeglice.