E, ti ćeš Suljo u Biljaču. Danas je utorak. Tamo je pazarni dan. Uzmi bisage, u njih stavi kolko možeš da nosiš masla, sira, urde. U zembilj stavi i jaja. Kada to prodaš kupićeš so, petrolej, šećer da kuća u ničemu ne oskudeva. Jesi li razume Suljo?

Piše: Džahid Ramadani

BUJANOVAC, 28. jul 2016 – (Foto iluistracija: www.skyscrapercity.com) U planinskom selu Gare, opština Preševo, živela je velika Ramizova porodica u zajednici. Seosku zajednicu je vodio deda Rmiz.

On se starao o svemu; da zajednica ne ostane bez brašna,  soli, petroleja za osvetljenje. Njive da se na vreme nađubre, izoru, zaseju i letina obere. Da se na vreme okosi i obezbedi hrana za stoku.

Drva iz planine da se  na vreme donesu za ogrev… Imao je ded Ramiz dosta briga i glavobolje. No kao da je svikao na to. Dizgine je čvrsto držao u svojim rukama. Vazda je pravio planove da se u nekom poslu ne zakasni. Samo je izdavao zapovesti. On što reče ne poreče. A njemu niko nije smeo da prigovori.

Na kraju svakog dana okupio bi u svojoj odaji sve odrasle muške glave i određivao ko će šta raditi. Sutradan bi rano pre svih ustajao i članove porodice opravljao na posao da na vreme pođu pre nego da sunce ožeže.

Dizgine je čvrsto držao u svojim rukama. Vazda je pravio planove da se u nekom poslu ne zakasni. Samo je izdavao zapovesti. On što reče ne poreče. A njemu niko nije smeo da prigovori

Tako starac jedne večeri podeli zapovesti:  jednog posla da melje žito na vodenicu, drugog da kopa, najsnažnijeg da kosi, unuka je jednog  odredio da u polje na magarcu radnicima hranu  nosi, drugome da stoku goni na pašu a Sulji reče:

-Ti ćeš Suljo suta ići u Biljaču…..

Sutradan opet ustade pre svih i zadovoljan gleda kako svaki disciplinovano odlazi na svoj posao. Kada svi odoše svako na svoj posao, starac pred sobom ugleda Sulju pa mu reče:

-E ti ćeš Suljo sada otići u Biljaču. Danas je utorak. Tamo je pazarni dan. Uzmi bisage, u njih stavi kolko možeš da nosiš masla, sira, urde. U zembilj stavi i jaja. Kada to prodaš kupićeš so, petrolej, šećer da kuća u ničemu ne oskudeva. Jesi li razumeo Suljo?

– Jesam- odgovori on.

 -Pa  šta čekaš? Put pod noge i pravo u Biljaču!

Na to Sulja odgovori:

– Dedo, ja sam jutros ustao pre svih. Da bi završio posao prvi, otišao sam u Biljaču i vratio se.

– Što si mlatio noge, prokleti Suljo?!- prekorno viče Ramiz, i poče da vrti glavom.

Od tada kada neko ode negde i vrati se neobavljena posla kaže se: ODE, KAO SULJA U BILJAČU!…..