Organizator  svečanosti sa motom „Škola nekad i sad“ je Bujanovačko društvo učitelja (BUDU), naravno uz đačku pomoć i iskazani muzički, recitatorski i glumački talenat

BUJANOVAC, 6. oktobar 2016.-  „Škola mi je na početku sveta“. Baš ova pesnikova misao bila je osnovno polazište i vodilja  sinoćnjeg  evociranja uspomena na đačke i učiteljske dane povodom obeležavanja Svetskog dana učitelja u maloj sali Doma kulture u Bujanovcu.

Organizator  svečanosti sa motom „Škola nekad i sad“ je Bujanovačko društvo učitelja (BUDU), naravno uz đačku pomoć i iskazani muzički, recitatorski i glumački talenat.

Ponovo bih bila učitelj: Mirjana Nešić

Troje učitelja bujanovačke Osnovne škole “Branko Radičević” sa trodecenijskim radnim iskostvom, Zoran Tasić, Mirjana Nešić, i Zorica Milosavljević, podelili su lične uspomene sa učesnicima  programa i posetiocima ovog tematskog skupa.

Moj učitelj bio je strog: Zorica Milosavljević

Zoran se sa školom prvi put susreo u rodnom Sejacu, gde je jedno vreme i radio nakon prvog učiteljskog iskustva u Sebratu. Potom je usledio petnaestogodišnji rad u OŠ “Naim Frašeri”(nekadašnja “25.maj”) u Bujanovcu, da bi 2000. godine prešao u sadašnju školu u kojoj očekuje završetak punog radnog staža i odlazak u penziju.

-Moj prvi učitelj bio je Damnjan Janjić iz Rakovca, koji je službujući u Sejacu stanovao u školskom stanu. Sve do kraja radnog veka. Bilo je to teško vreme i za učenike i učitelje – seća se Zoran.

Bilo je teško vreme: Zoran Tasić

Njegova koleginica Mirjana Nešić kaže da bi “kada bi se opet rodila ponovo bila učitelj”.

-Znala sam još kao dete da će moje životno opredeljenje biti učiteljsko. Ovaj poziv je veoma lep, mada je sada malo teže raditi. Ali tu su drage uspomene na izvedene đačke generacije. Jednu od njih, sa ispisanim porukama na poklonu, uvek nosim sa sobom. Tako i ovom prilikom- veli Mirjana gledajući na predmetnu uspomenu ispred sebe.

Zorica Milosavljević je prve školske dane započela u rodnom Vrtogošu i imala je, kako kaže „vrlo strogog“ učitelja Sretena Vasiljevića.

-No, iako je znao da đake grubo kažnjava, nisam nikad osetila težinu kazne. Bila sam odličan đak, pa čak nisam nikad ni ukorena. Kada radiš sa decom, osetiš da si uvek mlad – završila je Zorica svoje sećanje trenutkom kada se opredeljivala za učiteljski poziv.

Nikola tek treba da pođe u školu

Setne i divne učiteljske priče opčinile su sve posetioce.

Ne samo učenike, već i one koji će u školsku klupu uskoro sesti. Nikola Tasić, koji još nema „punih pet“, pažljivo je pratio sve što se dešava na sceni, mada je svoj temperament pokazao tek kada je u dramskom  delu đačkog programa uspešno nastupio njegov stariji brat.