Naš drugi susret je bio u Gnjilanu. Otišao sam kod njega u kancelariju, gde mi je pokazao katalog sa oko 70 fotografija kandidatkinja za udaju. Ispod svake fotografije je bilo ime i prezime devojke, vidno istaknute godine starosti, mesto odakle je, koju školu ima, šta je po zanimanju, ko su joj roditelji…

Piše: Radoman Irić (nedeljnik Vranjske)

BUJANOVAC, 8. oktobar 2016. (izvor: Vranjske) – Grubi podaci malog broja upućenih kažu da je na jugu Srbije, pre svega u opštinama Bujanovac i Preševo, poslednjih godina sklopljeno dvadesetak brakova u kojima je muž Srbin a supruga Albanka iz Albanije.

-Albanka i Srbin, pa to više zanimljiva tema. Tako je bilo pre više godina sa snajkama iz Rusije, Ukrajine, Moldavije…Hajde vi pišite o ovim našim  Srpkinjama koje se udaju za bogate šeike iz Kuvajta ili Emirata – priča mladić S. D. (38) iz jednog sela nadomak Vranja, koji je već šest godina u srećnom braku sa Albankom iz okoline Skadra.

U kontaktima sa prijateljima iz Bujanovca saznao sam da neki Srbi iz ovih krajeva, dovode sebi žene iz Albanije. Malo sam se raspitao i posle nekoliko dana susreo sam se sa čovekom koji ima agenciju za sklapanju brakova sa Albankama. On je Albanac s Kosova

Kada smo ga pronašli i kada je čuo zbog čega smo došli, ni za živu glavu nije nam dao ni u dvorište, a kamo li u kuću. Reč po reč onako „preko ograde“, domaćin je prihvatio razgovor, čak ponudio kafu i piće. Pozdravismo se i sa Hanom, koju u selu svi zovu Ana.

-U kontaktima sa prijateljima iz Bujanovca saznao sam da neki Srbi iz ovih krajeva, dovode sebi žene iz Albanije. Malo sam se raspitao i posle nekoliko dana susreo sam se sa čovekom koji ima agenciju za sklapanju brakova sa Albankama. On je Albanac s Kosova – priča domaćin, pa iz jedne kutije ispod televizora vadi i pokazuje njegovu vizit kartu.

– Taj čovek mi je – nastavlja sagovornik – objasnio kako to ide, šta se i kako radi, tako da smo se brzo dogovorili da se ženim iz Albanije. Dao mu je vizit kartu kako bi mogli zakazati drugi susret.

-Naš drugi susret je bio u Gnjilanu. Otišao sam kod njega u kancelariju, gde mi je pokazao katalog sa oko 70 fotografija kandidatkinja za udaju. Ispod svake fotografije je bilo ime i prezime devojke, vidno istaknute godine starosti, mesto odakle je, koju školu ima, šta je po zanimanju, ko su joj roditelji…- on priča, a Ana se radoznalo smeši.

Onda se domaćin priseti jednog detalja. Kaže da je ispod svakog teksta bio drugi tekst u crvenoj boji sa nekoliko rečenica o tome šta mlada očekuje, koga ona želi da uzme za muža, kakav on treba da bude, šta voli a šta ne voli da radi, koliko dece želi da ima…

Kaže takođe da ga je posrednik potom ostavio samog u kancelariji i da je za to vreme nekoliko puta prevrnuo svaki list.

Obraćamo se Ani pitanjem šta je ona očekivala odlaskom u Srbiju i o kakvom je mužu maštala. Ona se nasmeja pa onako stidljivo gledajući u supruga tiho i razvučeno odgovori.

-Htela sam prvo da moj muž bude lep, da bude vredan, da me razume kada mi je teđko, i da voli decu – reče Ana. Po njenim reakcijama dalo se zaključiti da je to našla u suprugu.

Našeg domaćina podsećamo da je ceo posao obavio preko agencije, pa ga pitamo o tehnici, ceni, dolasku mlade… na šta je on visoko podigao ruku.

-O tome nećemo. Tačka.

A na pitanje kakvu je devojku za suprugu odabrao S. D. objašnjava da je ona mlađa od njega pet godina, da je iz siromašne porodice, da ima oca, majku brata i još dve sestre. Kaže da je završila srednju administrativnu školu i da nije ništa drugo radila osim na poljoprivredi.

-I tako, oženio sam se, sada imamo dvoje dece, radimo oboje na poljoprivredi, od toga živimo itd. Malo je bilo problema dok nije naučila srpski jezik. Sada je sve kako treba, pa lepo živimo, slažemo se itd.

Slika sa venčanja Bratislava Tasića i Durate koja se sada zove Dunja

Sličnu, istina kraću, ali zanimljivu priču smo imali u prošlom broju novina. U rečenici-dve samo da se podsetimo šta je Agonu Isljamiju, dopisniku Al džazire, rekla Albanka Durata Malji, nova stanovnica sela Lopardince i novi član porodice Bratislava Tasića.

–Presrećna sam udajom u selo Lopardince kod Bujanovca. Uopšte se ne kajem. Činjenica je da ja i Bratislav ne govorimo isti jezik, ali je tu jezik ljubavi koji nam omogućava da se međusobno o svemu sporazumemo – priča Durata Malji koja je udajom za Bratislava Tasića iz sela Lopardince, promenila i veru, pa se sada zove Dunja Tasić. Fotografije na ovim stranama govore više od ovog teksta.