Nedostatak političke volje glavni je razlog spore integracije Albanaca u državne organe i institucije od završetka oružanih sukoba u regionu 2001. godine do danas – jedinstveni su politički predstavnici Albanaca iz Preševa i Bujanovca. Na drugoj strani, predstavnici Srba smatraju da je albanska zajednica dobila i više nego što joj pripada, ali i od onoga što je predviđeno „Čovićevim planom“ od pre 13 godina, koji se sastoji iz tri faze – prestanak sukoba, integracije i ekonomski oporavak

BUJANOVAC, 10. avgust 2017. – Šaip Kamberi, predsednik Bujanovca i potpredsednik Partije za demokratsko delovanje , smatra da osim prestanka sukoba, ostale stavke iz plana za oporavak regiona nisu ispunjene:

– Ovaj region je i dalje ekonomski zaostao, nema investicija. Takođe, ni Albanci nisu dovoljno zastupljeni u držvanim institucijama shodno njihovom broju – kaže Kamberi.
Na jugu Srbije živi oko 70.000 etničkih Albanaca. U Preševu oni čine 95 odsto ukupnog stanovništva, a u Bujanovcu oko 60. Kamberi kaže da uprkos toj činjenici njegovi sunarodnici nisu dovoljno zastupljeni pre svega u pravosuđu, policijskom komandnom kadru, Poreskoj upravi, Katastru, Carini.
– Poseban problem je u pravosuđu – naglašava Kamberi.
– Iako u Preševu od oko 40.000 stanovnika 95 odsto čine Albanci, posle reforme pravosuđa 2013. godine, u toj opštini ne postoji ni jedan sud osim prekršajnog, pa su građani prinuđeni da po pravdu odlaze u 30 kilometara udaljeni Bujanovac, ili u centar regiona Vranje, udaljeno 50 km. Ljudi iz Preševa moraju da putuju čak i da bi dobili najobičniju sudsku overu ili document – kaže Kamberi.
Međutim, ovo nije jedini problem. Zbog nedovoljne integracije Albanaca, u Osnovnom sudu u Bujanovcu, prema podacima regionalnog Odbora za ljudska prava, od 72 zaposlena radnika samo je 7 Albanaca.
– Zbog nesprovođenja Zakona o zvaničnoj upotrebi maternjeg jezika, kao i nedovoljnog broja sudijskih službenika iz redova albanske zajednice, Albancima je uskraćeno pravo na pošteno i fer sudjenje na maternjem jeziku, već se to čini uz pomoć sudskih tumača. Još je gora situacija u Vranju, gde se nalaze drugostepeni sudovi i tužilaštva. Od oko 300 ljudi zaposlenih u vranjskom pravosuđu (Osnovni i Viši sud i Osnovno i Više Tužilaštvo), samo je jedan Albanac u vrhu hijerarhije – zamenik tužioca. Ovakvo stanje duboko je u suprotnosti sa srpskim Zakonom o pravima nacionalnih manjina.

Albanci su bojkotovali popis stanovništva 2011, što im nikako ne ide u prilog. Srbi se zalažu za proces integracije Albanaca, ali pojedini albanski lideri zloupotrebljavaju tu podršku u dnevnopolitičke svrhe, tvrdeći da država Srbija nije ništa učinila za njih, što je netačno – kaže Stojanča Arsić

Kamberi kaže da sve ovo ima za posledicu da Albanci nemaju poverenje u državu i njene institucije.
– A poverenje u institucije i državu je ključ stabilizacije regiona.
Kao glavne uslove za uspostavljanje vladavine prava na jugu Srbije, osim veće zastupljenosti u državnim institucijama, Albanci navode ekonomski oporavak, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola, decentralizaciju pravosuđa, bolju zdravstvenu i socijalnu zaštitu, rešavanje problema sa školskim udžbenicima na maternjem jeziku.
– U nekim institucijama nema ni jednog zaposlenog Albanca, kao što je Katastar koji se nalazi u prostorijama Opštinske uprave u Bujanovcu. Od 11 republičkih inspekcija koje rade u lokalu, u samo jednoj radi Albanac od ukupno 63 zaposlena. Albanci su zahvaljujući projektu „multietničke policije“ zastupljeni u ovoj službi, ali ne u komandnom kadru – kaže Kamberi, inače do 2012. Predsednik Opštine Bujanovac.

BOJKOT POPISA

Stojanča Arsić, zamenik predsednika opštine Bujanovac i predstavnik Srba misli da Albanci sa juga Srbije ponekad i preteruju u zahtevima prema državi, i tako, prema njegovom mišljenju, sami koče proces integracije.
– Primera radi, Albanci su bojkotovali popis stanovništva 2011, što im nikako ne ide u prilog. Srbi se zalažu za proces integracije Albanaca, ali pojedini albanski lideri zloupotrebljavaju tu podršku u dnevnopolitičke svrhe, tvrdeći da država Srbija nije ništa učinila za njih, što je netačno. Mnogo je za Albance učinjeno na planu izgradnje infrastrukturnih objekata, obrazovanja, kulture, definisanja simbola nacionalne manjine i obezbeđivanja udžbenika na albanskom jeziku – tvrdi Arsić.
Skender Destani, lider Demokratske unije doline (DUD) iz Preševa kaže da po okončanju sukoba nisu usledili adekvatni potezi države. Zbog toga, naglašava Destani, ekonomska situacija u tri opštine juga Srbije liči na katastrofičnu.
– Nema investicija i mladi iz svih etničkih zajednica odlaze odavde. Ne vide nikakvu perspektivu.

Albansko stanovništvo nema poverenja u institucije i organe ove države, a ključ stabilizacije je u izgradnji poverenja u institucije. A to se omogućava na taj način što se pripadnicima svih etničkih grupa u državi daje jednak pristup tim istim institucijama. To je obaveza koja proizilazi iz svih međunarodnih dokumenata, a Srbiju na to obavezuju i pregovaračka poglavlja 23. i 24. u procesu pridruživanja EU – podseća Šaip Kamberi

Međutim, predstavnici države u regionu ne slažu se sa ovakvom konstatacijom. Preko vladinog Koordinacionog tela, osnovanog 2000.godine da bude spona između centralnih i lokalnih vlasti, u region je do sada država uložila preko 100 miliona evra kroz razne investicije, a još 35 miliona obezbedila je međunarodna zajednica.
Zoran Stanković, šef Koordinacionog tela kaže da je nakon njegovog dolaska na čelo ovog vladinog tela krajem 2012, posle pregovora sa albanskim liderima, napravljena strategija u sedam tačaka Srbije.
Prema njegovim rečima, Bujanovac, Preševo i Medveđa, mimo redovnih budžeta, dobijaju godišnje oko 250 miliona dinara, što je 2013.bilo za oko deset odsto više od redovnih prihoda ostalih opština u zemlji.
Stanković kao uspeh države navodi i izgradnju porodilišta u Preševu, u koje su država i donatori uložili 1,5 miliona evra, otvaranje odeljenja subotičkog Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, stipendije za 250 srednjoškolaca iz svih zajednica i 30 studenata za studiranje u Novom Sadu, infrastrukturne objekte, subvencije preduzetnicima…
– Dijalog sa predstavnicima Albanaca sada se odvija uz posredovanje OEBS-a – podseća Stanković, koji priznaje da država možda nije ispunila sve zahteve albanske zajednice, ali dodaje da njeni lideri uveličavaju taj problem.
On naglašava da će se problemi ove zajednice i dalje rešavati shodno zakonima Srbije. Kamberi, međutim, kaže da se problemi Albanaca ne rešavaju u praksi:
– Ni jedan proces nije okončan – kaže Kamberi.
Kao primer on navodi obećanje iz 2010. o zapošljavanju 63 albanskih službenika u državnim institucijama:
– Na kraju, ne samo da ta mesta nisu dobili Albanci, nego ni lokalni Srbi jer su posao dobili Srbi iz drugih sredina – kaže Kamberi.

PRISTUP INSTITUCIJAMA

Prema njegovim rečima, stabilizacija regiona može se uspostaviti samo ako sve etničke grupe imaju podjednak tretman države i pristup institucijama.
A to se omogućava na taj način što se pripadnicima svih etničkih grupa u državi daje jednak pristup tim istim institucijama.
– To je obaveza koja proizilazi iz svih međunarodnih dokumenata, a Srbiju na to obavezuju i pregovaračka poglavlja 23 i 24 u procesu pridruživanja EU – podseća Kamberi.
Srbiju čeka najznačajnija faza evropskih integracija na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Kada budu otvorena poglavlja 23. (Pravosuđe i osnove prava) i 24. (Pravda, sloboda, bezbednost) i kada krene njihov skrining, Srbija će se susresti sa ne malim problemima. Očekuje se da će nam posebno neprijatne biti činjenice iz poglavlja 23. u koji su „smeštene“ manjine. Na tom terenu do punog izražaja će doći tema koju danas u političkom žargonu nazivamo uključivanje Albanaca u institucije sistema.

Politički lideri Albanaca s juga Srbije već godinama ukazuju na taj problem i u svakom razgovoru sa službenim Beogradom to pitanje stavljaju na vrh dnevnog reda. Kamberi kaže da ovaj proces trpi zbog „nedostatka političke volje vlasti u Beogradu“ da naprave kakve-takve pomake.
– Albansko stanovništvo nema poverenja u institucije i organe ove države, a ključ stabilizacije je u izgradnji poverenja u institucije. A to se omogućava na taj način što se pripadnicima svih etničkih grupa u državi daje jednak pristup tim istim institucijama. To je obaveza koja proizilazi iz svih međunarodnih dokumenata, a Srbiju na to obavezuju i pregovaračka poglavlja 23. i 24. u procesu pridruživanja EU – podseća Kamberi.
Riza Halimi, lider PDD, podseća na sve obaveze koje je 2001. godine, država preuzela takozvanim „Čovićevim planom“ posle oružanih sukoba. Halimi tvrdi da taj plan više niko ne poštuje, i da situacija na terenu, bar što se tiče integracije Albanaca u policiji, ide u sasvim drugom pravcu.
– Plan zvaničnog Beograda za rešenje krize na jugu Srbije, poznatiji kao „Čovićev plan“ podrazumeva i formiranje multietničke policije. To je bio veliki posao koji je uz pomoć OEBS realizovan od 2002. godine. I, znate li šta smo danas dobili? Pa, dobili smo da su Albanci samo policajci, dok su rukovodeća mesta, čast retkim izuzecima, i dalje rezervisana isključivo za Srbe. Koliko je to korektno neću da komentarišem – kaže Halimi.
On „multietničnost policije“ ilustruje podacima sa terena rekavši da u Preševu, u policiji, ima skoro podjednako Albanaca i Srba, bez obzira što je tamo po popisu veše od 90 odsto Albanaca. Kaže takođe da je u Bujanovcu, u tamošnjoj Policijskoj stanici, od oko 300 policajaca tek 100 Albanaca iako u toj opštini ima skoro duplo više Albanaca od Srba.
-Takva ili gora situacija je i u pravosuđu, Upravi prihoda, Katastru nepokretnosti. PTT, Telekomu, Srbija šumama, Službi zapošljavanja i tako dalje – saopštava Halimi

DRŽAVNE SLUŽBE

Slična je situacija i sa inspekcijama. U Pčinjskom okrugu deluje ukupno 11 republičkih inspekcija, ali ni u jednoj od njih nema Albanaca, bez obzira na brojnost te manjine koja u okrugu od oko 220.000 stanovnika čini nešto manje od jedne trećine. Drugi je primer Železnica Srbije, u kojoj, na dve stanice u Prepševu i Bujanovcu, ima ukupno 27 zaposlenih, a samo je jedan Albanac. Dakle, činjenice su neumoljive i u oštroj koliziji sa onim za pšta se samo deklarativno zalaže država Srbija.

U tri opštine sa juga godišnje je uplaćivano, mimo redovnih budžeta, po oko 250 miliona dinara, što je za devet odsto više nego drugim lokalnim zajednicama u Srbiji. Uz to, Srbija stipendira oko 250 učenika srednjih škola, kao i preko 30 studenata svih nacionalnosti – saopštavaju iz Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu

Slaba integracija Albanaca stalna je temana jugu Srbije, pa je država pre dve godine, u saradnji sa albanskim liderima, preko Koordinacionog tela, usvojila novi plan integracije, u sedam tačaka. Albanci su i ovim planom nezadovoljni, a država se brani drugim argumentima

-U tri opštine sa juga godišnje je uplaćivano, mimo redovnih budžeta, po oko 250 miliona dinara, što je za devet odsto više nego drugim lokalnim zajednicama u Srbiji. Uz to, Srbija stipendira oko 250 učenika srednjih škola, kao i preko 30 studenata svih nacionalnosti – saopštavaju iz Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu.
Šaip Kamberi kaže da je, prema njegovim podacima, u Bujanovcu, u državnim službama zaposleno oko 1.600 ljudi, Albanaca je 387, Roma 17, dok su ostali Srbi. To je daleko od zakonski zagarantovanog prava po kome etnička struktura u državnoj upravi mora da bude odgovarajuća sastavu stanovništva na terenu. Na upadicu da je srpski premijer Aleksandar Vučić obećao „da će ovoga puta biti drugačije“, Kamberi s nevericom vrti glavom.

– Da li će tako i biti, videćemo. Očekujemo da proces integracije stvarno pokrenemo sa mrtve tačke. To ne znači samo obezbeđivanje radnih mesta, nego i preuzimanje potpune odgovornosti za delovanje u socijalnom, političkom i ekonomskom sektoru. To je dvosmeran proces, i obaveza manjine je da se ponaša i po domaćim i po međunarodnim zakonima – precizan je Kamberi.

Po okončanju sukoba nisu usledili adekvatni potezi države. Zbog toga ekonomska situacija u tri opštine juga Srbije liči na katastrofičnu. Nema investicija i mladi iz svih etničkih zajednica odlaze odavde. Ne vide nikakvu perspektivu – zabrinut je Skender Destani

U čestim političkim raspravama sa Albancima ne samo u Bujanovcu, polemiše dr Stojanča Arsić, koji je do jula 2002. godine, i prvih demokratskih izbora na jugu Srbije, bio predsednik opštine.
– Objektivno, stvari se na terenu odvijaju u dobrom smeru i dosta toga je za Albance učinjeno na planu izgradnje infrastrukturnih objekata, obrazovanja, kulture, definisanja simbola nacionalne manjine i obezbeđivanja udžbenika na albanskom jeziku – tvrdi Arsić, danas zamenik predsednika Bujanovca.

KLjUČNI ZAHTEVI

Analitičar Dušan Janjić ovakvo ponašanje pojedinih albanskih lidera povezuje sa raspadom Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka i nerešenim kosovskim pitanjem. Prema njegovim rečima, albanska elita iz Bujanovca i Preševa uključena je u sve akcije Albanaca u regionu, i tu deluje u okviru programa koji ima dve faze – stvaranje kosovske države i trenutno aktuelne borbe za stvaranje autonomije Albanaca na jugu Srbije:
– Albanci sa Juga Srbije školovali su se na Kosovu, tamo su kupovali nekretnine i drugu imovinu, tako da sada ne znaju u kojoj državi zapravo žive, a hteli bi da im se to stavi jasno do znanja – izjavio je Janjić.
Sve u svemu, Albanci kao ključne zahteve za uspostavljanje vladavine prava na jugu Srbije navode veću zastupljenost u državnim institucijama, ekonomski oporavak, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola, decentralizaciju pravosuđa, bolju zdravstvenu i socijalnu zaštitu i slično. Sledeće ili u dve sledeće godine, dobićemo vrlo konkretne odgovore uglavnom na sva ova pitanja.
(Ovaj tekst deo je projekta „Sve boje juga“ koji je finansijski podržalo Ministarsvo kulture i informisanja Vlade Republike Srbije)