Normalizacija odnosa sa Kosovom i uopšte odnosi Srbije i Kosova bi trebalo da prolaze kroz Preševsku dolinu, kaže Šaip Kamberi. Ne postoji nikakva paralela između rešavanja problema Srba na Kosovu i Metohiji i rešavanja funkcionisanja lokalne samouprave u tri opštine na jugu Srbije, odgovara Zoran Stanković
BUJANOVAC, BEOGRAD, 14. avgust 2017. – Albanski predstavnici iz tri opštine na jugu Srbije već su dali svoj predlog za rešavanje kosovskog pitanja i to kroz zahteve za boljim statusom albanske nacionalne manjine, koje su pre nekoliko godina uputili Vladi Srbije, kaže predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi, odgovarajući na pitanje da li će se Albanci u Srbiji uključiti u dijalog o Kosovu koji je otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Normalizacija odnosa sa Kosovom i uopšte odnosi Srbije i Kosova bi trebalo da prolaze kroz Preševsku dolinu“, rekao je Kamberi.
Albanski zvaničnici iz Preševske doline još uvek nisu javno saopštili hoće li učestvovati u dijalogu o Kosovu na koji je na početku svog petogodišnjeg mandata pozvao predsednik Aleksandar Vučić.
Međutim, prema Kamberijevim rečima, albanski predstavnici sa juga Srbije uključili su se u dijalog o Kosovu još 2013. godine, kada su Vladi predali „Plan sedam tačaka“, o merama za afirmaciju Albanaca iz Preševske doline.
Odnos države prema Albancima koji žive na ovom prostoru je najbolja pomoć koju Srbija može da pruži Srbima na Kosovu. To je bitno i za stabilnost našeg regiona, ali i za stabilnost albansko-srpskih odnosa u budućnosti“, kaže Kamberi
Drugačiji odnos Beograda prema Albancima na jugu Srbije može biti dobar podstrek da se reše problemi Srba na Kosovu, dodaje predsednik bujanovačke opštine.
„Odnos države prema Albancima koji žive na ovom prostoru je najbolja pomoć koju Srbija može da pruži Srbima na Kosovu. To je bitno i za stabilnost našeg regiona, ali i za stabilnost albansko-srpskih odnosa u budućnosti“, kaže Kamberi.
U zvaničnim institucijama Vlade Srbije, pak, imaju dijametralno suprotno mišljenje.
Predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković kaže da se dijalog između Prištine i Beograda odvija nezavisno i dodaje da se pitanje vođenja lokalne samouprave na jugu Srbije ne može se posmatrati u kontekstu briselskih pregovora.
„Ne postoji nikakva paralela između rešavanja problema Srba na Kosovu i Metohiji i rešavanja funkcionisanja lokalne samouprave u tri opštine na jugu Srbije – Preševu, Bujanovcu i Medveđi, jer je sve to definisano zakonom i država Srbija u granicama svojih mogućnosti i sposobnosti čini sve da se zahtevi čelnika ove tri opštine rešavaju“, objašnjava Stanković.
Sve je to definisano zakonom i država Srbija u granicama svojih mogućnosti i sposobnosti čini sve da se zahtevi čelnika ove tri opštine rešavaju
Među sedam zahteva upućenih Vladi Srbije, na koje se poziva Šaip Kamberi su integracija Albanaca na jugu Srbije u državne institucije, nostrifikacija diploma sa Kosova i veći broj udžbenika na albanskom jeziku.
Plan se odnosi i na zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, ekonomski oporavak tri opštine, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola, kao i na decentralizaciju u pravosuđu.
Ubrzo nakon što je Vučić pozvao na društveni dijalog o Kosovu, potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić dao je svoj doprinos ovoj raspravi tezom da vidi rešenje u podeli Kosova.
To je za sada jedini konkretniji predlog koji je stigao na, za neke zakasneli poziv predsednika Republike, da se konačno raskrsti sa mitovima o Kosovu i nađe trajno rešenje za život Srba i Albanaca.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva