Zvaničnici u Beogradu kažu da iz NSA nisu dobili prevode udžbenika na srpski jezik, dok predsednik Saveta Jonuz Musliju odgovara da za to nisu dobili dovoljno novca od države, ali i…
BUJANOVAC, BEOGRAD, 15. avgust 2017. – Učenici koji se školuju na albanskom jeziku i ovog septembra sešće u klupe bez svih potrebnih udžbenika.
Iako je Nacionalni savet Albanaca još marta prošle godine potpisao sa Ministarstvom prosvete sporazum o nabavci nedostajućih udžbenika, Savet do danas nije angažovao prevodioce za udžbenike iz Albanije koje treba zvanično uvesti u školski sistem.
Do 2015. godine, u prethodnom sazivu Nacionalnog saveta Albanaca, odobreno je 79 udžbenika za osnovnu školu, tri za predškolski uzrast i četiri za srednje škole.
Od tada nedostaju još 43 udžbenika.
Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela, rekao je da uporno pokušavaju da reše problem, ali da to ne mogu da urade dok Savet ne ispuni svoje obaveze.
– Januara ove godine imali smo sastanak sa ambasadorom Albanije u našoj zemlji, kome je prisustvovao i Jonuz Musliju, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, koji se obavezao da će obezbediti prevodioce, ali to do danas nije urađeno. Školska godina se bliži i više ne postoje nikakve šanse da ovaj posao bude završen do 1. septembra.
Gordana Mijatović, pomoćnica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji priprema udžbenike kaže da im u poslednjih godinu dana nije stigao nijedan prevod niti autorski udžbenik na albanskom koji bitrebalo odobriti.
– Memorandum o obezbeđivanju nedostajućih udžbenika potpisan je sa savetima osam nacionalnih manjina i sa sedam imamo dobru saradnju. Njihovi rukopisi pristižu, komisije ih odobravaju. Samo od Nacionalnog saveta Albanaca nismo dobili ništa – kaže Gordana Mijatović.
Prevod udžbenika na srpski jezik je neophodan, kako bi Zavod i Ministarstvo prosvete mogli da se saglase sa njihovim sadržajem.
Jonuz Musliju kaže da je problem u ceni prevođenja od 700 dinara po stranici, koliko obezbeđuje država.
– Obezbeđen je mali broj udžbenika, za srednju školu samo Albanski jezik za sva četiri razreda.
U udžbenicima koji su usporeni najčešće su oni koji se odnose na albanski jezik, istoriju, geografiju i umetnost, zbog konfliktnih stavova o albanskoj istoriografiji i portretu Kosova. Ali u Srbiji nisu dozvoljeni ni udžbenici stručnih predmeta – hemije, matematike i fizike.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva