Аpsolutno sva deca imaju pravo na školovanje. Deci migranata koji su u našoj zemlji duži vremenski period, neophodno je vraćanje u škole. Neki od njih su ovde čak i više od godinu dana
VRANJE, BUJANOVAC, 15. septembar 2017. (foto http://www.osradojevr.edu.rs/) – Deca migranti, njih dvadeset četvoro, raspoređeni su u dve osnovne škole u Vranju – Radoje Domanović i Svetozar Marković.
Nenad Stefanović, direktor OŠ “Radoje Domanović” kaže za Bujanovačke da nastavu, sa ostalom decom, pohađa desetoro malih migranata iz Avganistana, od dvanaestoro na spisku.
„Dvoje nam ne dolaze, a to znači da su možda otišli dalje i da ne borave više u Vranju jer ih nema ni u centru.
Dve devojčice su u sedmom razredu, a osmoro njih su sa trećacima raspoređeni u tri odeljenja. Prema rečima učitelja i nastavnika, sve protiče u najboljem redu i ostala deca lepo prihvataju svoje vršnjake”, kaže Stefanović.
Oni znaju osnovne pojmove i reči na srpskom jer su stručna lica radila sa njima pet, šest meseci u centru. Stariji odlično znaju i engleski, pa bez problema komuniciraju sa nastavnicima. Njihov boravak u školi zavisi od toga koliko ostaju u centru
Nastavu, objašnjava, svi slušaju na srpskom jeziku.
Mali migranti u klupama OŠ Radoje Domanović (foto RTS)
„Oni znaju osnovne pojmove i reči na srpskom jer su stručna lica radila sa njima pet, šest meseci u centru.
Stariji odlično znaju i engleski, pa bez problema komuniciraju sa nastavnicima. Njihov boravak u školi zavisi od toga koliko ostaju u centru.
U nalogu Ministarstva se navodi da se prvih 30 dana prilagođavaju i zato sada prate nastavu prva tri časa, a onda, ako se zadrže kod nas i nakon toga, upisuju se u dnevnik i u matične knjige kao redovni učenici koji će pratiti nastavu u celosti”, pojašnjava Stefanović i dodaje da je sa njima tokom časa i na odmorima stručno lice koje im pomaže u prevođenju.
Održani su, dodaje, sastanci sa roditeljima koji su od početka upoznati sa stavom Ministarstva prosvete.
„Nismo naišli ni na kakve proteste ili primedbe roditelja. Jednostavno je to stav Ministarstva i mora da se poštuje.
Iz Prihvatnog centra su nam dostavili portfolio za svu decu. Imamo i svu dokumentaciju njihovog lekarskog pregleda na uvid. Za sada nema nikakvih problema, niti verujem da će ih biti”, napominje Stefanović.
U radu sa njima u takozvanoj neformalnoj školi koja se održava u kampovima u Vranju, Preševu i Bujanovcu, video sam da su spremni za praćenje nastave i da su pokazali radoznalost da nauče što više stvari o nama i životu u Evropi
Aleksandar Stanković, psiholog i facilitator koji radi sa malim migrantima u Prihvatnom centru u Preševu već osam meseci, kaže da apsolutno sva deca imaju pravo na školovanje.
„Deci migranata koji su u našoj zemlji duži vremenski period, neophodno je vraćanje u škole. Neki od njih su ovde čak i više od godinu dana.
U radu sa njima u takozvanoj neformalnoj školi koja se održava u kampovima u Vranju, Preševu i Bujanovcu, video sam da su spremni za praćenje nastave i da su pokazali radoznalost da nauče što više stvari o nama i životu u Evropi”, kaže Stanković, član organizacije „Centar za integraciju mladih“ u partnerstvu sa nevladinom organizacijom „Save the children“.
Uključivanje u naše škole, smatra on, bilo bi jako dobro za male migrante zato što će moći, između ostalog, da nauče nove stvari i na taj način će se socijalizovati sa lokalnom decom.
„A, to razmenjivanje iskustava iz škola i života zemalja gde je zastupljena druga kultura, može da bude samo pozitivna stvar i za našu decu jer će tako naučiti nove stvari“, ističe sagovornik.
U OŠ „Svetozar Marković“ je dvanaestoro malih migranata. Prvi razred pohađa njih devetoro, a troje treći.
U prihvatnim centrima u Vranju, Bujanovcu i Preševu, živi 125 dece školskog uzrasta.
(Ovaj tekst deo je projekta „Senzibilizacija lokalne zajednice u odnosu na migrantsku populaciju“ koji finansira Grad Vranje)
