BUJANOVAC, 3.maj 2018. – Najnagrađivaniji mladi umetnik koji živi, radi i stvara u Bujanovcu.
Kada nije u svom gradu onda nastupa na festivalima po evropskim gradovima.
Koncertne turneje, članstvo u raznim žirijima, saradnja sa kompozitorima i brojnim umetnicima u Srbiji i Evropi.
To je, ukratko, dinamika života i muzičkog rada Miloša Stoimenova, rođenog 1993. godine, nastavnika harmonike u Osnovnoj muzičkoj školi u Bujanovcu, gde je i sam završio osnovno, šestogodišnje muzičko obrazovanje.
Za sebe, ovaj skromni mladić i virtouz kaže da je muzički izvođač na harmonici. Sa njom se druži od 4. razreda osnovne škole. Veli da je svoj put instrumentaliste započeo već sa šest godina. Bile su to klavijature.
– Za vreme NATO bombardovanja naše zemlje, stalno sam, kod kuće, svirao i vežbao na klavijaturama koje i dan danas imam.
Muzičko obrazovanje počeo sam sa klavirom u bujanovačkoj Osnovnoj muzičkoj školi. Ali mi se nije svidelo. Npustim sve to i u 4. razredu upišem harmoniku. Završio sam dva razreda u jednoj školskoj godini – otkriva Miloš.
Mada je promenio dosta nastavnika, priznaje da je na njega veliki pedagoški uticaj ostavio nastavnik Vitomir Janjić.
Nakon Bujanovca Miloš je upisao Srednju muzičku školu u Leskovcu. Tokom četvorogodišnjeg školovanja osvajao je brojne nagrade na međunarodnim takmičenjima.
Među njima je i Specijalna nagrada Grada Leskovca. Miloš je, potom, upisao Fakultet umetnosti u Lugansku u Ukrajini.
Međutim, posle jedne godine, zbog ratnih sukoba u toj zemlji, morao je da napusti Ukrajinu.
Studije je nastavio na Fakultetu umetnosti u Nišu, gde je 2017. godine diplomirao u klasi profesora Nikole Pekovića.
U periodu svog muzičkog obrazovanja i usavršavanja, kao i posle, u nastavku saradnje sa brojnim kompozitorima i muzičkim stvaraocima u zemlji i inostranstvu, Miloš je pobrao pregršt domaćih i međunarodnih nagrada. Pored raskošnog talenta, moglo bi se reći, da mu je skromnost jedna od osnovnih vrlina.
– Verovatno u trenutku neću moći da se setim svih nagrada, ali evo pokušaću… „Grand pri“ u Ukrajini, dok sam tamo boravio.
Tu su i međunarodne nagrade sa profesorom Pekovićem. Tu je Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Italija, Španija, Portugalija, Ukrajina, gde sam bio na uspešnoj turneji u aprilu ove godine. Učestvovao sam na festivalu u Francuskoj („Belford“).
Nekako, u najboljem sećanju mi je ostalo međunarodno takmičenje harmonikaša u Puli, sa puno takmičara. Iz Poljske , Finske ,Mađarske, Italije… Tu sam osvojio prvo mesto. Zatim, „Petar Konjović“, domaće takmičenje za sve instrumente u Beogradu, prva nagrada – priseća se Miloš.
Narvno, tu je i njegova saradnja sa, kako ističe, najvećim umetnicima sveta na harmonici.
– Rus Jurij Šiškin, Ukrajinac Vladimir Murza, Pavel Fenjuk, Španac Injaki Alberbi, Finac Martin Rantanin… Što se tiče saradnje sa kompozitorima, to su Španjolka Zurine Gerenabarena, Ukrajinac Andrej Stašenski…- priča Miloš, uz napomenu da u okviru svog rada učestvuje i u radu stručnog žirija Međunarodnog takmičenja u Aleksincu, „Pepertumobil“ i „Artdominanta“ u Harkovu u Ukrajini.
Nalazi vremena i za koncerte.
– I dalje imam koncertne aktivnosti: Francuska, Šapanija, Ukrajina. Već sam rekao da sam ponovo, tamo, nedavno bio. Imao sam turneju u tri grada. Na programu koncerata mogla se čuti „Šetnja kroz epohe“. Dakle, od baroka pa do savremene muzike. U Poltavi, gde je koncert lepo prihvaćen od publike i završen ovacijama, premijerno sam izveo kompoziciju Ukrajinca Andreja Staševskog.
Usledila su dva koncerta u Harkovu. Jedan u Filharmoniji, koji je takođe prihvaćen sa oduševljenjem, iako je publika bila nenaviknuta na taj program. Dobio sam pozitivne kritike publike i stručne javnosti. Četvrti nastup na aprilskoj turneji po Ukrajini bio je u gradu Kroprivnicki, gde sam održao konferenciju za medije o temi „Razlike i sličnosti između ukrajinske i srpske škole harmonike“. Osim ovacija, dobio sam i poziv za ponovno učešće iduće godine – ističe Miloš.
Rado se seća svojih gostovanja po inostranstvu i Srbiji.
Jedno od njih je i prošlogodišnji nastup sa glumicomIvanom Žigon i „Kosovskim božurima“.
Zatim sa čuvenim Vasilom Hadžimanovim, a nezaobilazno je i redovno učešće na „Nišvil“ džez festivalu.
Pre toga, u ovom mesecu, otkirva, ide na koncert u Rumuniji.
Na pitanje „Bujanovačkih“ sa kojom se harmonikom sada druži, odgovara da je reč o dugmetari „BugariArmando“, jednog od najboljih proizvođača harmonikadanas. Saznajemo da vredi celo „malo bogatstvo“.
Bravo Miloše, ti si naš ponos i dika. Kamo lepe sreće da imamo još takvih omladinaca koji ponosno pronose ime Bujanovca širom sveta. Da li se neko od gradskih čelnika setio da te udostoji prijemom ili donatorstvom? Bacaju se pare na svakojake gluposti a o talentovanim mladim ljudima koji su napredni u svojim aktivnostima, ne vodi se dovoljno računa.