BUJANOVAC, 19. maj 2018. – Koridor 10 uglavnom se gradi iz kredita međunarodnih institucija, poslovi se dodeljuju na međunarodnim tenderima i za te deonice su zaduženi Koridori Srbije.

Prema pisanju Insajdera, situacija je drugačija na deonici Srpska kuća – Levosoje i petlja Bujanovac, koju Srbija gradi sredstvima iz budžeta, a za realizaciju posla zaduženo je Javno preduzeće Putevi Srbije, dok Koridori Srbije vrše nadzor.

Ugovor vredan četiri milijarde dinara za izgradnju ove deonice već je bio dodeljen konzorcijumu domaćih preduzeća- MBA Ratko Mitrović niskogradnja i Srbijaautoput, ali su Putevi Srbije sa ovim konzorcijumom sporazumno raskinuli ugovor 15. decembra 2017, pre svega zbog probijanja rokova. 

Putevi Srbije su zatim raspisali novi tender za istu deonicu, ali je stigla samo jedna ponuda koju je podneo isti konzorcijum domaćih firmi s kojima je prethodno raskinut ugovor.

A zatim se desila potpuno apsurdna situacija – Putevi Srbije doneli su odluku da se upravo ovom konzorcijumu, s kojim je ugovor za izgradnju iste deonice raskinut zbog kašnjenja radova, ponovo dodeli isti posao.

Obaveza izabranog izvođača, odnosno konzorcijuma firmi Srbijaautoput i MBA Ratko Mitrović niskogradnja, biće završetak deonice od 8,1 km, petlje Bujanovac 1 i regulacija Južne Morave sa pritokama.

Ove firme u ponudi su navele cenu od gotovo 1,5 milijardu dinara, rok za završetak radova od šest meseci i uz avans od 10 odsto ukupne vrednosti radova.

Loši projekti jedan su od ključnih razloga probijanja rokova kada je reč o izgradnji puteva.

Ministarka Mihajlović na deonici Srpska Kuća-Levosoje (foto Bujanovačke)

Konkretno, projekat za ovu deonicu, Srpska kuća- Levosoje, star je čak deset godina. Loše projekte izvođači često navode kao razlog za probijanje rokova, iako bi trebalo prvo da se provere i eventualno usklade projekti, pa tek onda raspišu tenderi i dodeljuju poslovi.

Deonica Srpska kuća – Levosoje na Koridoru 10, koja je trebalo da bude završena pre više od godinu dana, počela je da se gradi 2015. godine na osnovu projekta koji je CIP izradio još 2008. godine.

Tek kada su ugovori potpisani i radovi započeti, ispostavilo se da je stanje na terenu promenjeno i da projekat, star čak sedam godina u trenutku ugovaranja posla, mora da se menja.

Međutim, razlog za kašnjenje i raskid prvog ugovora u ovom slučaju nije samo projekat koji je morao da se promeni zbog toga što je posle sedam godina izmenjeno korito Južne Morave, već i zbog neodgovornosti izvođača radova koji nisu poštovali ugovorenu dinamiku poslova, što je više puta bio razlog pomeranja rokova.

U JP Putevi Srbije, koji je investitor radova, za Insajder su naveli da je ugovor raskinut po dva osnova.

Jedan je taj što se ispostavilo da neophodni radovi za puštanje deonice u saobraćaj, a koji su predviđeni izmenjenim projektom, ne mogu da se završe u okviru „raspoloživih finansijskih sredstava“.

Drugi osnov je međutim bio nepoštovanje ugovorenih rokova, odnosno to što su izvođači kasnili dva meseca u odnosu na dogovorenu dinamiku i nakon poslednjeg produženja roka.

„Naručilac je u cilju zaštite svojih prava i interesa aktivirao Garanciju za dobro izvršenje posla na iznos od 27,99 miliona dinara“, naveli su ranije  za Insajder u „Putevima Srbije“.

Činjenica da je prihvaćena nova i jedina pristigla ponuda znači da će Putevi Srbije pomenutom konzorcijumu isplatiti samo za avans, po novom ugovoru, 150 miliona dinara.

Putevi Srbije su posao dodelili jedinom ponuđaču uprkos tome što firme iz konzorcijuma nisu dostavile svu dokumentaciju. U zapisniku o otvaranju ponuda, objavljenom na sajtu Puteva Srbije, jasno se vidi da firme članice konzorcijuma, između ostalog, nisu dostavile uverenje Poreske uprave o tome da su izmirile sve dospele obaveze za poreze i doprinose.

Ovo je posebno važno u slučaju firme MBA Ratko Mitrović Niskogradnja. Kada je ovoj firmi dodeljen posao rekonstrukcije Slavije u Beogradu, radnici su započeli  štrajk zbog neisplaćenih plata i dohodaka i obustavili radove do obećanja da će im zarade biti isplaćene.

Firme iz konzorcijuma nisu dostavile ni izvode o tome da pravno lice i zakonski zastupnik nisu osuđivani. To je inače jedan od obaveznih uslova za učešće na tenderu po Zakonu o javnim nabavkama.