BUJANOVAC, PRIŠTINA, 5. oktobar 2018. – Kosovski premijer Ramuš Haradinaj posetio je SAD kako bi zagovarao protiv predloga kosovskog predsednika, prenosi Kossev pisanje Njuzvika.

Haradinaj, pedesetogodišnji bivši lider „Oslobodilačke vojske Kosova“ (OVK) – paravojne grupe Albanaca koja se devedesetih godina borila za nezavisnost Kosova – smatra da bi predlog koji podržava predsednik njegove mlade države mogao da dovede do rata na Balkanu, piše Newsweek.

„Učestvovao sam u nekim teškim ratovima i tragedijama, tako da ne želim da naša deca sada doživljavaju ono što smo mi doživeli pre 20 godina,“ rekao je Haradinaj za Newsweek tokom sastanka u kosovskom konzulatu u Njujorku.

Međutim, kosovski predsednik Hašim Tači, koji je takođe bivši pripadnik OVK, smatra da ima rešenje za višedecenijski spor sa Srbijom koji sprečava učlanjenje Kosova u međunarodne institucije kao što su Ujedinjene nacije i EU.

Predlog, koji je izneo Tači, zajedno sa njegovim srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem, obuhvatao bi razmenu delova teritorije na Severu Kosova na kojima žive Srbi za delove u južnoj Srbiji na kojima žive Albanci, piše Newsweek.

Članovi međunarodne zajednice, koji su se „nakostrešili“ na samu ideju o prekrajanju granica duž etničkih linija, dugo se protive razmeni teritorija, koja je prošlog meseca u Njujork Tajmsu nazvana „mirnim etničkim čišćenjem“.

Haradinaj se, tokom nedelje u kojoj je zasedala Generalna skupština UN, sastao sa vrhovnim vojnim zvaničnicima Sjedinjenih Država uključujući sekretara za odbranu Džejmsa Matisa (James Mattis) i članovima Kongresa, kako bi zatražio njihovu podršku za protivljenje predloženoj ideji razmene teritorija.

Američki zvaničnici su navodno Haradinaju rekli da podržavaju nastavak dijaloga između Kosova i Srbije, ali nisu izrazili čvrsto mišljenje da li su za ili protiv razmene teritorija.

Prema pisanju Neewsweek-a, savetnik za nacionalnu bezbednost, Džon Bolton (John Bolton) i ambasador SAD-a na Kosovu, Greg Delavi (Greg Delawie) nagovestili su da se neće suprotstaviti razmeni teritorija – ako se Srbija i Kosovo slože oko ovog pitanja.

Neki analitičari, međutim, veruju da bi razmena, čiji precizni detalji još uvek nisu otkriveni, bila možda i jedini način da se Beograd ubedi da prizna nezavisnost Kosova.

Tači je izgleda odlučan u tome da on bude taj koji će da pronađe rešenje ovog dugogodišnjeg problema. Tači je čak pitao kosovski Ustavni sud da li će međunarodni sporazum biti validan ako ga on potpiše bez odobrenja kosovskog parlamenta. Haradinaj je, međutim, jasno stavio do znanja da nikada neće da podrži taj sporazum i da se zalaže za to da parlament ima ulogu u donošenju odluka.

„Potreban nam je sporazum, pravno obavezujući sporazum sa Srbijom, iako je prošlost bila veoma tragična. Ali teritorije i granice u našem regionu nikada ne bi trebalo da budu pod znakom pitanja – to je put ka tragediji, kratak put ka tragediji,“ rekao je Haradinaj.

„Postoji entuzijazam za ideju postizanja dogovora sa Srbijom. Svi mi to pozdravljamo i želimo da budemo kreativni i da potražimo načine da do toga dođemo. Međutim, ovo je u našem regionu korak unazad. I ko god podržava ovu ideju ne poštuje Kosovo i naša dostignuća. Ovo je pretnja miru i stabilnosti u našem regionu,“ dodao je on.

Haradinaj očigledno nije jedini koji se ne slaže sa ovim predlogom. Tokom vikenda oko 20.000 demonstranata okupilo se u glavnom gradu Kosova u znak protesta protiv ove ideje. Neki su uzvikujući pozivali predsednika da da ostavku. Nedavna anketa koju je sproveo Demokratski institut Kosova pokazala je da se preko 75 odsto ispitanika protivi razmeni teritorija.

„Treće, percepciju javnosti na Kosovu takođe u velikoj meri oblikuje podela između partnera sa Zapada, a naročito nespremnost Nemačke i Britanije da prihvate razmenu teritorija. Ljudi su obično predusretljiviji za poruke iz Sjedinjenih Država, ali u ključnim krugovima postoji utisak da je promena politike SAD, pod Trampovim vođstvom, privremena i da treba da sačekamo,“ naveo je Malići.

U međuvremenu, neki ističu da će razmena teritorija da ugrozi multietničke zajednice koje su mnogi u regionu pokušali da uspostave nakon rata devedesetih. Student sa Kosova, Riljind Ljatifi, rekao je da će zbog tog sporazuma „svi dosadašnji napori u izgradnji multietničkih i inkluzivnih država na Balkanu postati beznačajni“.

Direktor NVO sa juga Srbije, Gordana Ristić, čija se organizacija bavi izgradnjom odnosa između mladih ljudi albanske i srpske nacionalnosti u regionu, rekla je:

„Smeta mi činjenica da je međunarodna zajednica uložila toliko novca u pomirenje – a sada se ovo događa“.

Haradinaj smatra da je vreme da lideri iz regiona predlože bolja rešenja.

„Poštujem [srpskog] predsednika Vučića i premijerku [Anu] Brnabić, a za nas je veoma važno da Srbija napreduje ka EU. Nažalost, potrebno je da region ima više hrabrosti od one koje trenutno ispoljava,“ istakao je Haradinaj.