Piše: N. S. i N.L. Foto Bujanovačke: Prizor iz Gumoplastike

Bujanovac, 22. januar 2019. Da je nestabilna politička situacija glavni razlog što strani investitori u širokom luku zaobilaze Bujanovac slažu se delimično dva velika politička oponenta – zamenik predsednika opštine Bujanovac Stojanča Arsić i narodni poslanik i šef bujanovačkih naprednjaka Nenad Mitrović.

„Mislim da smo mi ovde taoci kosovske krize. Sve dok se ne reše odnosi Beograda i Prištine i dok se ne utvrdi ko je na čemu, nema ni govora o stranim investicijama u privredu“, kaže Arsić.

Mitrović, međutim, smatra da dobar deo odgovornosti za to što u Bujanovcu nema stranih ulagača snose i albanski lideri:

“Oni često svojim neodmerenim izjavama teraju potencijalne strane ulagače”, smatra Mitrović.

Doduše, ako nije bilo stranih, u Bujanovcu je bilo domaćih investicija, računajući tu i svojevrsne heroje lokalne privrede, male preduzetnike. Osim što niču stambene zgrade sa poslovnim prostorom, a za ovdašnje prilike ozbiljan novac ulaže u kafiće, firme iz Srbije postale su vlasnici dve kompanije po kojima je privreda Bujanovca prepoznatljiva.

Hebu je 2009. kupio Nektar iz Bačke Palanke, a Duvansku Sremska mlekara. Ovde nećemo o Gumoplastici, jednoj od najvećih firmi iz branše u SFRJ, koja danas predstavlja svojevrsnu paradigmu ekonomske situacije u Bujanovcu.

Ipak, za razliku od mnogih sredina u Srbiji, o koje se stranci prosto otimaju, Bujanovac ima mnoge komparativne prednosti.

Najpre geografsku, jer se nalazi na samom putnom i železničkom Koridoru 10, tu su i 3 međunarodna aerodroma u prečniku od 100 kilometara (Niš, Skoplje, Priština), Industrijsku zonu, prazne fabričke hale, izvore mineralne vode… Upravo je zbog loše političke klime pre nekoliko godina propala privatizacija Bujanovačke banje, koju je bila spremna da kupi jedna od najvećih kompanija iz Turske, čiji su vlasnici poreklom odavde.

Sve su ovo razlozi zbog kojih Arsić potencira na teorijama koje prevazilaze lokalni kontekst:

“Raznorazne priče o razgraničenju, menjanju granica i razmeni teritorija, pored toga što unose nemir u lokalno stanovništvo, čine ovo područje politički nestabilnim što u samom staru odbija investiture”, kaže Arsić.

On podseća da je, kako kaže, predsednik Vučić pre više od godinu dana obećao predsedniku opštine Šaipu Kamberiju da će u Bujanovac dovesti investitora koji bi otvorio 200 radnih mesta:

“Od toga za sada nema ništa, iako verujem da državni vrh zaista pokušava da privoli neku kompaniju da ovde investira“, rekao je Arsić.

I Mitrović smatra da je ključ za ekonomski razvoj politička stabilnost, koju Bujanovac nema, bar u poslednjih 15 godina, a krivce za takvu situaciju vidi na “albanskoj strani”.

„Ekstremnim izjavama, pojedini političari sa albanske strane, koji dođu i kažu da je ovo istočno Kosovo, ili pričaju o pripajanju ovih prostora Kosovu, teraju strane investitore, koji, razumljivo, ne žele da ulažu svoj kapital na nestabilnom području“, smatra Mitrović.

I Arsić i Mitrović očekuju da se postizanjem sporazuma između Beograda i Prištine politička situacija u Bujanovcu „relaksira“, čime će se stvoriti uslovi za strana ulaganja i ekonomski razvoj.