Razmena teritorija: Svi za i svi protiv

Piše: N. Stevanović

 

Bujanovac, 29. mart 2019. Razmenu teritorija, jug Srbije za sever Kosova, prihvatilo bi 77 odsto Albanaca u Bujanovcu i Preševu, dok je 74 odsto Srba sa ovog područja protiv ovakve ideje, pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo Odbor za ljudska prava iz Preševa.

Na pitanje da li bi prihvatili razmenu teritorija kao konačno rešenja za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, od 400 ispitanika 55 odsto je odgovorilo potvrdno, od toga 77 odsto Albanaca, dok ovu idejutt podržava svega 11 odsto Srba.

Protiv se izjasnilo 31 odsto ispitanika, među kojima su najbrojniji Srbi sa 74 odsto, a protiv ovakvog rešenja je i 17 odsto Albanaca.

Istovremeno za priznavanje Kosova od strane Srbije izjasnilo se 61 odsto anketovanih građana, odnosno 75 odsto Albanaca, a protiv priznanja je 32 odsto ispitanika, od kojih je 87 odsto Srba.

Inače, etnička struktura ispitivanog uzorka je 38 odsto Srba, 55 odsto Albanaca i 7 procenata Roma i ostalih, a anketa je sprovedena po metodi slučajnosti u januaru i februaru ove godine u opštinama Bujanovac i Preševo.

Istraživanje pokazuje i da bi u slučaju razmene teritorija 61 procenat anketiranih Srba napustilo Bujanovac i Preševo, a isti broj bi otišao i u slučaju da samo jedan deo juga Srbije bude pripojen Kosovu.

Većina ispitanih Albanaca iz Preševa i Bujanovca, odnosno 57 odsto, smatra da je nemoguće da se integrišu u državu Srbiju i nastave da žive u njoj, dok 53 odsto Srba misli da je integracija Albanaca moguća.

Ipak, 57 odsto Albanaca bi prihvatilo rešenje po kojem bi Albanci na jugu Srbije i Srbi na severu Kosova imali ista prava i to bez promena sadašnje granice.

Protiv ove solucije izjasnilo se 58 procenata Srba, dok je za 30 procenata ona prihvatljiva.

Kako je zaključeno na predstavljanju istraživanja u Kancelariji OEBS-a u Bujanovcu, ono pokazuje ogromne razlike u stavovima Srba i Albanaca na ovom prostoru po pitanju konačnog sporazuma između Beograda i Prištine.

„Nema rešenja prihvatljivog za obe strane“, zaključio je Belgzim Kamberi iz Odbora za ljudska prava.




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *