Piše: N. Stevanović
Bujanovac, 4. april 2019. Meštani sela Bogdanovac dobili su ono što su čekali, kako kažu, celog života – put od 3,5km koji ih spaja sa Ljiljancem i dalje sa Bujanovcem, zbog čega će ostati u selu sa nadom u bolje dane.
Selo udaljeno 9km od Bujanovca, na oko 550 metara nadmorske visine, sa 25 domaćinstava i svega četvoro dece i isto toliko srednjoškolaca,čekalo je na put „od kada postoji“, kako su nam rekli meštani, i dobiće ga za nekoliko dana samo zbog toga što se Nenad Stojanović odvažio da Aleksandru Vučiću to zatraži.
„Imali smo veliku muku“, kaže Nenad za Bujanovačke.
„Trebala nam je večnost da dođemo do grada preko zime, a tek za povratak u selo. Trebalo nam je sat i po vremena za tih 9 kilometara. Hitna pomoć nam nije dolazila zato što nismo imali asfaltiran put.
Rekao sam to Vučiću kad je došao u Bujanovac u februaru i eto posle dva meseca dobili smo put“, rekao je Stojanović.
Svi zahtevi u poslednjih 20 godina koji su meštani upućivali lokalnoj samoupravi ostajali su bez odgovora.
Na pitanja Bujanovačkih o putu za Bogdanovacčelnici opštinske vlasti odgovarali su da izgradnjaputa prema ovom selu u brdsko-planinskoj oblasti opštine nije prioritet zbog (ne)opravdanosti ulaganja pozamašnih sredstava u projekat namenjen tako malom broju domaćinstava.
Bez bilo kakve namere da opravdamo takvu odluku, treba reći da se radi o sumi gotovo jednakoj ukupnom iznosu koji se na godišnjem nivou izdvaja za subvencije u poljoprivredi i preduzetništvu.
„Projekat košta 35 miliona dinara i radove plaća JP „Putevi Srbije“. Ostalo je da se uradi još oko 1,5km asfalta, odnosno 35 odsto celokupnih radova. Očekujem da sve završimo za nekih 3-4 dana“, rekao nam je rukovodilac radova Jovica Stevanović iz „Srbija Autoputa“.
Dok pričamo o zatvorenoj seoskoj školi u koju su išla deca do 4. razreda, Bogdanovčani kažu da se nadaju da će sada, kada su dobili put dobiti ponovo i komšije, koji su godinama odlazili iz ovog mesta i to ne daleko, već do obližnjih sela Ljiljance i Božinjevac.
Nisu odlazili samo zbog puta.
Pravi egzodus desio se posle bombardovanja 1999. godine, nakon čega je u periodu od samo dve godine stradalo dvoje dece i jedan vojnik od zaostalih kasetnih bombi u ataru sela.
„Bilo je ovde do 2000. godine oko 600 stanovnika – 50 kuća“, kaže Nebojša Nakić, poštar koji gotovo 40 godina nosi poštu u ovo selo.
Tako desetkovani, zaboravljeni i prepušteni sami sebi, ovi ljudi, koji uglavnom žive od stočarstva i poljoprivrede, su se u 2019. godini toliko radovali putu koji je prošao kroz njihovo selo da su priredili pravu malu svetkovinu.
„Ne mogu da opišem koliko sam srećan i koliko sam zahvalan. Hvala i Bujanovačkim koje su objavljivale moje apele da nam se napravi put“, rekao nam je meštanin Stanoje Jovanović.
Gost na seoskom slavlju bio je i narodni poslanik Nenad Mitrović koji je rekao da je ovo istorijski dan za selo i da je Vučić ispunio ono što je obećao pre dva meseca.
