Piše: N. Stevanović

Bujanovac, 12. oktobar 2019. (Foto ilustracija) -Ako se neko pitao šta će gradu veličine Bujanovca, čiju glavnu ulicu možete da ishodate za 15 minuta, gradski taksi i koga ti ljudi voze, bujanovački taksisti kažu – „voze se svi, dovoljno je veliki Bujanovac“.

I to „dovoljno veliki“ za četiri taksi firme ili ukupno oko 20 vozila, koliko trenutno krstare gradskim ulicama pa do najbližih sela.

Ekspanzija je krenula, kako su nam rekli, pre 3-4 godine, od tada se broj ljudi koji na ovaj način zarađuju za život drastično uvećao.

„Najskuplja vožnja je 150 dinara, toliko mušterije plaćaju da ih odvezemo recimo od Crvenih zgrada na ulazu u grad do Doma zdravlja, ili od neke lokalne kafane do kuće u Božinjevcu ili Rakovcu, 2-3 kilometra. To su nam najredovnije mušterije inače“, priča Bujanovačkim taksista, koji se ovim poslom bavi 3 godine.

Kaže da je letos bilo dosta posla „zbog gastarbajtera“, a u septembru je već mnogo slabije.

„Što se zarade tiče, oni koji voze svojim kolima naravno prolaze bolje. Dobar mesec je kad ostane 500 evra, slab oko 300. To su cifre za vožnju od jutra do sutra, po ceo dan. Taksisti koji rade sa gazdinim kolima su srećni ako prođu sa 200 evra mesečno, to je na procenat, pa ti vidi da li se isplati, muka je to“, kaže nam drugi dok čeka poziv za sledeću vožnju.

Mali grad -malo para, sleže ramenima, i navodi primer Vranja, gde su njegove kolege osigurane, redovno im se plaćaju doprinosi i imaju fiksnu platu od nekih 40.000 dinara.

„Manje zarađujemo, ali nas bar inspekcija pušta da radimo. Niko od nas nije 100 posto ispravan, jedni nemaju ispravne taksi table, drugi ne bi ni mogli da voze taksi, ali smo većina koliko toliko legalni, retki su „divljaci“, nastavlja on.

Taksimetar , kako kaže, više niko ne koristi, jer ga se plaše mušterije.

-Kad ja pustim taksimetar da odbrojava, putnici mi kažu: “Gasi to, kaži odmah koliko košta”, misle da će im sa taksimetrom izaći skuplja vožnja pa bi da se dogovore pre nego krenemo, pa idi ti objasni da neće. Zato nam taksimetri služe za ukras“.

Ispričali su nam i da ne znaju kolegu koji voli to što radi i složili se da je većinu sila prilika naterala da za volanom zarađuju.

„Nemaš školu, nemaš posao, a znaš da voziš pa počneš od toga. Sve je samo nije lako, svakakve primaš u kola, ne znaš ko su šta su, strepiš uvek, ali kad nemaš izbora valjda čovek navikne i na to“

Po njegovim rečima, on i njegove kolege za sada nisu imali većih problema sa mušterijama, dešava se, kaže, da ne plate, pobegnu, ali ozbiljnijih sukoba ili nasrtaja na njih nikada nije bilo.

Nemaju problema ni sa konkurencijom, za razliku od kolega u Beogradu.

-Ovde se dešava da se dvojica međusobno prijavljuju da su „divljaci“, a  neispravni i jedan i drugi. Diže ruke i inspekcija. U suštini, svako radi gde i koliko može, svako vozi gde hoće, tu po gradu i po okolini, kaže i dodaje:

-Ovim linijskim što voze Bujanovac-Vranje se ne mešamo niti oni nama, kaže on.

Iz neuništive „tojote“ iz 90-ih godina prošlog veka, jedan dobaci „taksi ovde nije luksuz, vozite se za „smešne pare“.