Bujanovac, 23. novembar 2019. (foto DW J. Đukić Pejić) – Sa problemom nedostatka udžbenika starim dve decenije suočeno je 7.000 đaka albanske nacionalnosti iz Medveđe, Bujanovca i Preševa, dok njihove nastavnike muči nepriznavanje kosovskih diploma, navodi se u reportaži Dojče Vele (DW).
Srednju školu „Sezai Suroi“ u Bujanovcu, kroz Gimnaziju, Opšti medicinski smer, Trgovačku školu, Ekonomsku, Mašinsku i smer Elektrotehnika, pohađa oko 900 đaka albanske nacionalnosti.
Direktor škole Zejni Fejzulahu kaže da su jedini odobreni zvanični udžbenici za albanski jezik i književnost, i to od albanske izdavačke kuće „Albas“ iz Tirane, zatim udžbenici za strane jezike i srpski kao nematernji jezik, za koje kaže da se mogu nabaviti svuda. 
Iz Srbije, kaže, nemaju nijedan, a s obzirom na to da je u toj školi u stvari šest različitih škola, direktor objašnjava da se nastavnici sami snalaze oko pripremanja časova, te da je škola obezbedila za svaku učionicu televizor i računar za lakšu nastavu.
„Od 2008. godine, od proglašenja nezavisnosti, nama su zabranjeni svi udžbenici koje smo koristili sa Kosova. A pošto se nastavni planovi i programi razlikuju i na Kosovu, i u Albaniji i u Makedoniji, mi i kada bismo hteli da ih koristimo, ne možemo, jer se ne uklapamo u srpski plan i program“, kaže Fejzulahu za DW.
„Međutim – internet radi, to ne mogu da nam zabrane“, dodaje direktor.
Fejzulahu kaže da neke udžbenike nisu imali nikada, ali da su u ogromnom problemu što nemaju matematiku, hemiju, biologiju, istoriju i geografiju.
Na pomen tih predmeta, Fejzulahu kaže da je nastavni plan i program za istoriju „katastrofalan, jer o nacionalnoj istoriji uče samo četiri časa godišnje, a imaju pravo do 30 odsto, što je 15 časova godišnje. Pitamo šta se uči iz istorije i geografije ako su granice Srbije i Kosova problem, kao i novija istorija, a Fejzulahu odgovara da nije samo u pitanju novija istorija.
„Naša prava su gažena do kraja. U knjigama iz istorije piše da su preci Srba bili Sloveni, a mi smatramo da su naši preci bili Iliri. Što se tiče novije istorije, mi smo slobodni“, govori sa osmehom.
Predsednik Albanskog nacionalnog saveta Ragmi Mustafa kaže da ni sam kada je bio đak nije imao knjige i naglašava da se to mora rešiti što pre. 
„Zakonom je izričito rečeno da se udžbenici mogu obezbediti na tri načina: jedan je kroz lokalne autore, a mi smo sa tim u deficitu, nemamo toliki broj autora koji bi pokrivao celokupno obrazovanje. Drugi je kroz prevod, ali ni tu nemamo stručan kadar za adekvatno prevođenje. Treći način jeste da se uveze iz matične zemlje, ako se udžbenik uklapa 70 odsto i više sa određenim planom i programom u Srbiji.“
„Tu isto nastaje problem, jer je u Albaniji reforma u obrazovanju završena. Oni imaju četiri razreda osnovne škole i osam srednje, što u Srbiji nije slučaj“, kaže Ragmi Mustafa.
Dodaje da je Albanski nacionalni savet dao svoj doprinos za obezbeđivanje udžbenika za osnovne škole. „Stvar udžbenika nije stvar administrativnog, ni tehničkog karaktera, to je, prema Konvenciji o dečijim pravima, jedno od osnovnih dečijih prava – da se školuje. Prema svim međunarodnim Konvencijama, obaveza je države da osigurava udžbenike.“
U Ministarstvu prosvete Srbije za DW potvrđuju da je moguće učiti iz uvezenog udžbenika ukoliko pokriva 70 odsto sadržaja važećeg plana i programa u Srbiji. A ukoliko pokriva manje od toga, onda se može koristiti kao dodatno nastavno sredstvo.
Ministarstvo takođe navodi da je Albanski nacionalni savet dostavio predlog udžbenika na albanskom jeziku, ali da ta lista sadrži samo udžbenike izdavača „Albas“ koji su već odobreni ili su u proceduri, kao i udžbenike drugih izdavača iz Albanije koji samo delimično pokrivaju predmete.
Kako navode u Ministarstvu, „spisak nažalost ne sadrži nijedan udžbenik koji bi bio prevod na albanski jezik već odobrenog srpskog udžbenika, što je bio predmet ranijih dogovora“.
