Nisam mobingovao Trajkovićevu: Aleksić
Bujanovac, 14. maj 2020. – Biljana Trajković, jedna od najiskusnijih vaspitačica bujanovačkog Vrtića „Naša radost“, optužuje direktora Milovana Aleksića za mobing, ali i za nepoštovanje presude Alepalicionog suda iz februara 2020. da je vrati na radno mesto glavne vaspitačice koje je ovaj u međuvremenu ukinuo.
Aleksić, na drugoj strani, odgovara da nije mobingovao Trajkovićevu, o čemu je po njenoj prijavi u toku postupak pred Višim sudom u Vranju.
O ukidanju radnog mesta glavne vaspitačice kaže da je to 2017. urađeno kako bi se izbeglo otpuštanje radnika na osnovu odluke osnivača, lokalne samouprave, da se broj zaposlenih sa 85 smanji na 82.
Biljana Trajković, koja je po odluci direktora 2017. premeštena na rad u Odeljenju vrtića u selu Spančevac, za Bujanovačke navodi da od Aleksića trpi psihičku torturu i mobing od 2016, kada je i ona konkurisala za mesto direktora.
Sve je, kaže, kulminiralo prebacivanjem u Spančevac iako za tim nije bilo potrebe, jer se u isturena odeljenja ne šalju vaspitačice sa stažom od 25 godina i fakultetskom diplomom, koju poseduje, i odakle direktor odbija da je vrati uprkos sudskoj presudi.
–Omalovažavanje pred kolektivom, dranje, ucene da ću izgubiti posao, pretnje i na kraju prebacivanje u Spančevac, a nakon toga i ukidanje radnog mesta glavne vaspitačice, koje sam obavljala od 2013, ozbiljno su mi narušili zdravstveno stanje o čemu posedujem i lekarsku dokumentaciju, priča Biljana Trajković.
Dodaje da je izgubila samodostojanstvo zbog neprestanog šikaniranja i omalovažavanja od strane direktora, i kao žena i kao vaspitačica, posao za koji se školovala
Saopštenje direktora
Direktor ponavlja da je sve radio kako bi sprečio stvaranje tehnološkog viška:
–Kako su se u 2017. u Ustanovi, odlaskom radnika u penziju, stvorili uslovi za preraspoređivanje zaposlenih, a kako ne bi došlo do tehnoloških viškova u situaciji kada je Vlada Srbije zabranila nova zapošljavanja, zbog potrebe posla je Biljana Trajković raspoređena na posao vaspitača, a zbog odluke osnivača o maksimalnom broju zaposlenih Ustanova je ukinula 2 radna mesta glavne vaspitačice- kaže Aleksić, inače fukcioner Odbora SNS u Bujanovcu.
Kao razloge što još uvek nije sproveo odluku Apelacionog suda, on ponavlja da ovo radno mesto ne postoje, dodajući da je to konstatovao i izvršni sudija Osnovnog suda u Bujanovcu.
U vezi mobinga dodaje da je i on sam, zbog, kako tvrdi uznemiravanja, podnosio nekoliko prijava protiv Trajkovićeve i davao izjave bujanovačkoj policiji.
Međutim, protiv Aleksića je zbog nesprovođenja odluke Apelsacionog suda Trajkovićkin advokat Dragan Veličković podneo krivičnu prijavu.
–Pravilnik o ukidanju radnih mesta donet je kasnije, nakon Biljaninog raspoređivanja u Spančevac, što jasno govori o mobingu. Sada je direktor dužan da svoje nezakonite odluke stavi van snage i da sprovede presudu Apelacionog suda, kaže Veličković.
Podseća da je Aleksić bio dužan da postupi po odluci suda 8 dana nakon donošenja presude 26. februara 2020.
On se poziva na deo presude koja govori o tome:
„Nezavisno od činjenice da je poslodavac jedini koji je ovlašćen i nadležan da ceni sopstvene potrebe, i raspoređuje zaposlene u skladu sa potrebama, konkretna odredba ne daje za pravo poslodavcu da samostalno i paušalno raspoređuje zaposlene, već je on u slobodi odlučivanja ograničen, tako što je za tako nešto neophodno postojanje opravdanih razloga, što znači da raspoređivanje mora biti uzrokovano potrebama procesa i organizacije rada“, piše između ostalog u presudi.
-Postavlja se logično pitanje čime se direktor vodio kada je Biljanu premestio u Spančevac, koji su to opravdani razlozi postojali da jednu od najiskusnijih vaspitačica pošalje tamo, – pita Veličković i podseća da je ona 2017. dobila ankes ugovora o premeštanju na niži položaj, što je, po njemu, takođe mobing:
Presuda Apelacionog suda
–Nije postojala opravdana potreba za njenim premeštanjem u Spančevac. Ona je „napala“ tu odluku, Osnovni sud u Bujanovcu je poništio aneks, a Apelacioni je vratio na radno mesto glavnog vaspitača prema ugovoru koji ima od 2014. – precizira Veličković i podseća da nesprovođenje sudske odluke predstavlja krivično delo.
On dalje tvrdi da je njegova klijentkinja od 2016. sistematski mobingovana od strane direktora Aleksića, a sudski postupak po ovoj prijavi je u toku pred vranjsskim Višim sudom.
Trajkovićeva u PU Naša radost radi od 1992. Kaže da ni sama ne zna koliko je od tada direktora prošlo kroz Vrtić, ali naglašava da ni sa kim do sad nije imala nikakav problem, nikada nije kažnjavana po bilo kom osnovu.
-Koristila sam trudničko bolovanje, ali i kada su mi suprug i ćerka imali zdravstvene probleme, završava Biljana Trajković.
PRESUDA: Pred većem Apelacionog suda u Nišu, kojim je predsedavao sudija Đorđe Gojgić, doneta je 8. januara ove godine presuda kojom se potvrđuje presuda Osnovnog suda u Bujanovcu (P1.br.202/18) od 15. oktobra 2018. godine „u stavu prvom i trećem“ i odbijaju kao neosnovane žalbe obe strane. Presuda je preinačena u stavu drugom izreke tako što se tužena Predškolska ustanova Naša radost obavezuje da tužilju Biljanu Trajković vrati na poslove i radne zadatke glavnog vaspitača u roku od osam dana po prijemu presude. Takođe je ustanova obevezana da tužilji Biljani plati troškove postupka u iznosu od 43.500 dinara (sa zateznom kamatom) i još 12.000 za troškove drugostepenog postupka. Poslodavcu, odnosno PU Naša radost, zamereno je drugostepenom presudom da shodno Odredbi člana 171, stav 1, tačka 1 Zakona o radu nije Trajkovićevu rasporedio na „odgovarajući posao“ kojim se smatra „posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Jer, „ta odredba ne daje pravo poslodavcu da samostalno i paušalno raspoređuje zaposlene, već je on u slobodi odlučivanja ograničen, što znači da raspoređivanje mora biti iz opravdanih razloga i uzrokovano potrebama procesa i organizacije rada. Ustanova „nije tužilji Biljani Trajković dostavila obaveštenje, koje obavezno prethodi aneksu, čime je tužilji uskratila prava zagarantovana zakonom jer je nije upoznala sa razlozima za premeštaj (u Spančevac) i nije joj dala mogućnost da se o istima izjasni.
Direktor bujanovackog vrtica je pravi primer i olicenje Vuciceve vlasti pre svega olicenje zastite bahatosti i nezakonja naprednjackih pulena od svih drzavnih organa i institucija.Za njih ne postoji SUD tuzilastvo policija sve je njihovo.Ljudi vidite sta je sve radio i na Sudu dokazano a dokazano je i zlostavljanje deteta a zamislite sta se sve krije u tuzilastvu i policiji.Samo jedna sitnica nestanak sluzbenog vozila vrtica za vikend ispred svog stana da bi vozio gradjevinski materijal za kucu koju gradi u Vranju i nista kao da auto nije osnovno sredstvo za visegodisnju upotrebu i svi cute i Opstina i tuzilastvo i policija jer svima on pruza protiv uslugu u vidu zaposljavanja supruge snaje prijateljice.Cudo nevidjeno i ako je od naprednjaka mnogo je jer tu je umesan i narodni poslanik Nenad Mitrovic i pomenuto tuzilastvo i policija i sada Sud nemoze nista.Sta sve AV dozvoljava i morace da zbog talvih plati cenu.Sramota me zbog ovakvih jos sedeti u SNS