Piše: Miroslav Veličković

Bujanovačke pozivaju svoje čitaoce da nam šalju slične priče građanskog aktivizma i iz svojih sredina

Bujanovac, 7. jun 2020. – Svedoci smo poslednjih godina da verski objekti, kao što su odaje, u sve lošem stanju.
Krovovi prokišnjavaju, prozori i vrata slomljeni, a u samom objektu nema pribora i pijaće vode.

A same odaje zarasle u žbunje i korov, te postale leglo zmija, pacova i drugih štetočina, pa vernici muku muče tokom parastosa, seoskih slava i drugih verskih obreda.

Jedan od takvih objekata svakako je bila i odaja pri crkvi Svetog Ilije u Levosoju, koju koriste meštani sela Oslare.

Pomenuti objekat poslednjih trideset godina nije renoviran, sve do sada.

U samoj odaji nije bilo vode za piće, falilo je pribora za jelo, kroz napukle prozore ulazile su ptice. Pod je bio propao, stolovi truli, a neki i polomljeni, mušeme izlizane i pocepane, instalacija često u kvaru.

Fasada odaje oronula, krov na pojedinim mestima oštećen, bez oluka, te se vlaga lako uvlačila u zidove i polako ih narušavala.

Jednom rečiju, strahota.

Ali, meštani sela Oslare rešili su zasuku rukave i da svoj verski objekat kompletno renoviraju.

Radna akcija nije bila pod obavezno, već se zasnivala na dobroj volji.

Stoga su se oni najhrabriji i najorni za posao prvi javili. Krenulo se od poda. Nove podne pločice su izlepljene.

Nova vrata i novi prozori su namešteni. Novo osvetlenje unutra i spolja. Nova fasada na unutrašnjim zidovima.
Novi pribori za jelo.

Unutar odaje uvedena je voda i nameštena nova sudopera, nova kuhinja i novi kamin. Postavljeni su i novi stolovi.

Sa spoljašnje strane je odrađena nova fasada, postavljeni su i oluci.

Oslarska odaja je zasijala novim sjajem. Sve ovo meštani Oslara ne bi uspeli da nije bilo sponzora, donatora i ljudi dobre volje.

Oslarčani se zato zahvaljuju svima onima koji su na bilo koji način pomogli pri renoviranju njihove odaje.

Treba napomenuti da je posao završen pre početka epidemije korona virusa u našoj zemlji.