Piše: N. Stevanović

Bujanovac, 18. jun 2020. Za manje od nedelju dana Teodora Stojilković je proglašena  đakom generacije Srednje škole „Sveti Sava“ u Bujanovcu, primljena je na prestižni Univerzitet „Sciences Po“ u Francuskoj i dobila je stipendiju „Emile Boutmy“ u iznosu od 7.300 evra.

Mladoj Bujanovčanki se ovih dana ostvaruju snovi, zapravo ostvaruje ih sama – napornim radom, odricanjem i neospornim talentom, ali joj ipak treba malo pomoći, jer da bi postala student jednog  od najpriznatijeg fakulteta u oblasti političkih nauka i međunarodnih odnosa trebaće joj još jedna stipendija od 3.400 evra.                                                                                 

Kaže da se nada da će neko prepoznati priliku koja joj se ukazala, da ostavi trag, napravi nešto veliko, a mi dodajemo, ako neko to zaslužuje – zaslužuje Teodora.

-Primljena sam na univerzitet koji je po poslednjim istraživanjima rangiran na drugo mesto u svetu u oblasti političkih nauka i međunarodnih odnosa. Dobila sam drugu najveću stipendiju ovog univerziteta, odnosno najveću za studente koji dolaze iz zemalja van Evropske unije. Kako su mi rekli, tu stipendiju dobijaju najbolji od najboljih. Uopšte, za prijem na „Sciences Po“ sve petice u srednjoj školi se podrazumevaju, pisma preporuke od profesora, međunarodnih organizacija, koja sam zaslužila tokom školovanja i aktivizmom van škole. Mnogo je kriterijuma koje je trebalo ispuniti, jedan od njih je učešće u razmeni učenika. Intervju koji sam prošla je poslednji korak, tu se sublimira sve ono što znaš, sve što si radio, način na koji razmišljaš, govoriš – ne možeš da se spremiš za tako nešto, ustvari spremaš se ceo život – priča Teodora.

Ona će studirati na kampusu u gradu Rems, sa vršnjacima iz celog sveta. Studije traju tri godine, s tim što se u poslednjoj godini odvijaju na koledžima poput Harvarda, Oksforda, Jejla, Prinstona, što dovoljno govori o tome gde se zaputila jedna učenica iz Bujanovca.

Suma od 3.400 evra po godini sada je jedina prepreka na tom putu, za samu Teodoru nepremostiva, jer ona i njena porodica jednostavno nemaju mogućnosti da obezbede taj iznos.

-Ostaje da pokušam da obezbedim stipendiju makar za prvu godinu. Na tome se angažovala i direktorka škole Biserka Jović, kojoj sam neizmerno zahvalna na podršci. Važno mi je da krenem, verujem da bih posle nekog vremena uporedo mogla i da radim tamo, sama obezbedim ostatak novca. Hrabrosti mi u svakom slučaju ne nedostaje, tako idem kroz život, odvažim se i krenem – kaže Teodora.

Naglasila je da posebnu zahvalnost duguje aktivistkinji Mariji Ratković iz Šapca, koja joj je mnogo pomogla da aplicira na „Sciences Po“ i svojim prijateljima iz Srbije, ali i iz Amerike, koje je stekla tokom razmene učenika.

-Kad ja nisam, oni su verovali u mene – kaže Teodora.