Bujanovac, Priština, 1. septembar 2020. -Srbiji će u Vašingtonu biti ponuđeno ono što ne može da odbije, a ne zna kako će da prihvati, neka forma Republike Srpske i to je ono čime bi svi mogli da budu zadovoljni i svi da budu nezadovoljni, kaže Darko Trifunović, direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost, koji dodaje da će Srbija dobiti iznenađujuću ponudu.
On u intervjuu za Kosovo Onlajn, na pitanje zašto misli da će model RS biti na stolu u Beloj kući, odgovara:
–Zato što je to „vin-vin“ situacija. Da se formira RS na Kosovu, nadogradnja ZSO, tačnije srpskih opština sa daleko većim ingerencijama, uz uslov da Beograd onda prizna Kosovo. Samo pomislite šta bi bilo da su Srbi prihvatili Z4 u Hrvatskoj. Srbi su na početku bili protiv Dejtona, a sada su jedini koji se pozivaju na Dejtonski sporazum, podseća Trifunović.
On dodaje da bi Srbija mogla da pristane na ovu ponudu.
–Hajde malo da razmislimo i priznamo. Mi smo poražena strana iz 1999. Mi smo Kumanovskim sporazumom pristali da povučemo vojsku i policiju i gde je sada srpski narod na KiM? Ali hajde da sačekamo da vidimo kako će reagovati kosovski predstavnici ako ponuda bude formiranje RS. Mi moramo da tražimo bolji status za Srbe na KiM, zaštitu manastira….
Dodaje da će Priština morati da pristane na ponudu jer će strana koja odbije snositi odgovornost i SAD će biti surove prema onima koji ne pristanu na dogovor.
–S druge strane, mi još nismo čuli šta Beograd traži. Albanci su izašli sa maksimalnim zahtevima, mi nismo sa kontrapredlogom, što nam sužava manevarski prostor, kaže Trifunović.
Prema njegovom mišljenju, mi smo šampioni u propuštanju šansi
–Tako smo propustili prve tri godine Trampovog mandata i sada u foto-finišu nešto pokušavamo. To je nešto što ne možete da pripišete predsedniku Vučiću jer su razne interesne grupe radile i rade protiv njega, čak i neki koji su mu bliski, koji su srpski interes poistovetili s ruskim. On je pokušavao na sve načine, bio je i domaćin Rami, hteo je da spusti loptu, ali nismo videli inicijativu srpskih i albanskih intelektualaca da se sedne za sto i razgovara. Ne vidim tu neophodnu incijativu, ne da pričamo o prošlosti, nego o stvarima iz sadašnjosti i temama koje nas povezuju.