I gej prava u sporazumu Beograda i Prištine

Bujanovac, 7. septembar 2020. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti potpisali su u petak u Vašingtonu dokument u kojem se, između ostalog, navodi da će „obe strane raditi na tome da 69 država koje su kriminalizovale homoseksualnost, istu dekriminalizuju“.

Goran Miletić, član Organizacionog odbora Beograd Prajda i direktor Civil Rights Defendersa za Evropu, kaže za Danas da član sporazuma koji se odnosi na rad na dekriminalizaciji homoseksualnosti u 69 zemalja sveta nije direktno povezan sa unapređenjem ljudskih prava LGBT zajednice u Srbiji i na Kosovu.

– U toj rečenici nema čak ni deklarativne posvećenosti primeni međunarodnih standarda koji su isti i za Srbiju i za Kosovo i gde je sledeći korak legalizacija istopolnih zajednica – ukazuje Miletić.

Međutim, kako dodaje, indirektno, ova obaveza znači svrstavanje u red zemalja koje bi trebalo na međunarodnom planu da zastupaju poštovanje ljudskih prava LGBT zajednice.

– To bi u praksi trebalo da izgleda tako što bi predstavnici vlasti zahtevali ili izražavali očekivanje da neka od zemalja dekriminalizuje homoseksualnost. Na listi takvih zemalja sa kojima Srbija trenutno ima bliske odnose su UAE, Iran, Irak, Uzbekistan, Turkmenistan, Mjanmar, Egipat, ali i veliki broj afričkih zemalja. Za lokalne LGBT zajednice bi to značilo da Srbija iskrena u svojoj nameri poštovanja ljudskih prava i da izjave predstavnika vlasti nisu samo deklarativne – ukazuje Miletić.

Upitan da li je moguće da Srbija u narednom periodu usvoji zakon o istopolnim partnerstvima, naš sagovornik odgovara da je „naša međunarodna obaveza još od kraja 2015. godine“.

– Vlada je predvidela donošenje ovog zakona u svojoj strategiji i akcionom planu koji se bavi suzbijanjem diskriminacije, ali je očigledno da sve zavisi od političke volje koja je u ovom trenutku jasnija nego ikada. Ukoliko predsednik Vučić i Srpska napredna stranka (SNS) budu želeli, ovaj zakon može biti usvojen jako brzo, budući da su model sačinile organizacije sa ljudska prava još pre nekoliko godina – naglašava Miletić.

 




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *