Piše: Džahid Ramadani
Bujanovac, 29. septembar 2020. – Pripoveda se kako je od davnina, na živopisnim livadama sela Rakovac, izvirala topla voda. Rakovčani su to mesto nazvali „Vrelo“ ne znajući ništa o lekovitom svojtvima te vode.
ISTORIJA I LEGENDA
Jednog dana, begu koji je imao čifluk u ovom selu, razbole se konj (at) Dorča. Bio je to lep, brz, jak, najbolji konj ne samo u selu, već u celoj Moravici, na kome su begu zavidele sve meraklije na konje.
Beg je mnogo voleo konja i čuvao ga je kao oči u glavi. Sa njime je i hranu polovio. Pripoveda se da ga je šećerom hranio.
No jednog dana, od uroka konj se razbole, da nije mogao na noge stajati. Onome ko mu izleči konja i povrati mu kas, beg je nudio zlatnu petolirku ”Rešadiju”.
No leka mu nije bilo. Konj je od bolova sve više kopneo i slabio. Ne mogavši da gleda kako mu ljubimac crkava u štali, beg je kolima prebacio konja do “Vrela” rekavši mu:
“Neka ti Bog pomogne , pošto ti ja nisam mogao pomoći!”
Paseći sočnu travu rakovačkih livada, kupajući se po vrelu u blatu, konj se izleči i vrati begu kući.
Ovo su videli pastiri iz Rakovca čuvajući stoku na livadama i u selu preneli vest da se begov konj izlečio kupajući se u “Vrelu“.
Od tada su ljudi počeli da dolaze na ovo mesto i traže leka od raznih bolesti.
U početku su u “Vrelo”dolazili Turci.
”Ona se najpre zvala Tusko Vrelo jer je Rakovac, u čijem je ataru Vrelo, bilo čiflik-sajbisko naselje (Dr Ž. Martinović-Dr. M.Kostić, ALKALNE TERME- Rakovačaka Banja, Vr.glasnik, knj.II, 1966. S.364.).
Kupajući se, ljudi su se mazali i blatom koje je takođe bilo lekovito.
Pri izlasku iz “Vrela” kupači su bili garavi-crni, pa su je turci nazvali Karaman banja.
Obzirom da su se u banji kupali i bivoli, nazivala se i Bivoleška, Bivol Banja. Albanci su ovo mesto nazivali ”Lloçi i Bujanoci-Bujnaovačko blato“. Banja je još u vreme Turaka po lekovitosti bila poznata.
VLAST BRANILA KUPANJE
Posle Drugog svetskog rata, iz dana u dan broj ljudi koji su dolazili na kupanje bio je sve veći. Ljudi su dolazili u banju da se kupaju nedeljama i oko banje počeli su da postavljaju šatore i kolibe.
Međutim, kako se banja nalazila pokraj autoputa „Bratstvo Jedinstvo“ Beograd-Soplje, kupači su pružali ružnu sliku pred domaćim i stranim turistima prolaznicima. Mnogi su se za tren zaustavljali i slikali kupače.
Opština Bujanovac je zabranila kupanje u „Vrelu“.
Kako narod nije poštovao zabranu, vlast je u „Vrelo“ bacala trnje i kamenje, da bi onemogućila kupanje. Međutim, ono što su vlasti zatrpavale, po njihovom odlasku narod bi za čas rasčistio.
I Vrelo bi ponovo bilo puno ljudi. Ovo je potrjalo nekoliko godina, a Bujanovačka banja je postala u narodu nadaleko poznata i afirmisana još dok je bila primitivna i neuređena.
(Nastaviće se…)
REČ AUTORA: Novınarska ekipa Skopskog „BIRLIKA“(„JEDINSTVO“) na turskom jeziku, marta 1991. obišla je nekoliko mesta od Prizrena do Biljače i objavila seriju interesantnih reportaža. Iako im je po planu Biljača bila zadnje odredište, nezadovoljni učinkom ili bolje reći gladni i žedni novih informacija, iz Biljače nisu nastavili put za Skoplje već su se vratili u Bujanovac. Noćili su u bujanovačkom Motelu. Sutradan je kompletna ekipa – Fahri Ali, Erdogan Ismail, Saadet Nebi i fotoreporter, došla kod mene. Pored ostalog bili su impresionirani mojim informacijama o Biljači i dragocenom istorijskom literaturom koju sam im dao na uvid (Dr.M.Kostić, Preševska dolina, Vranjski glasnik V, 1966 I dr.), a koju su iskoristili da dopune reportažu. Mene su zamolili da pišem za njihov list što sam prihvatio. U Birliku od 8.02.1992. god objavljen je članak o LEKOVITOJ MOĆI BUJANOVAČKE BANJE. U nadnaslovu je pisalo: BUYANOVAÇ KAPLICALARIN TARİHÇESİ (ISTORIJAT BUJANOVAČKE BANJE), a celom stranom novina provlačio se naslov: HASTA ATIN TEDAVİSİ KAPLICAYI KEŞFEDER (IZLEČENJE BOLESNOGA ATA OTKRILO LEKOVITA SVOJSTAV TERMALNE VODE). Kada je u Bujanovcu počeo da izlazi mesečnik “Jehona“ na albanskom jeziku, decembra meseca 1993. u rubrici Kurioziteti objavljen mi je lanak pod naslovom: LEGJENDA MBI BANJËN E BUJANOCIT “ KARAMAN BANJČN“ ( LEGENDA O BUJANOVAČKOJ „KARAMAN BANJI“). Decembra meseca 2018. objavio sam monografsku studiju na 989 strana BUJANOCI AD MAIORA… -BUJANOVAC AD MAIORA. I u ovoj knjizi, Bujanovačkoj banji sam posvetio 3 stranice
