Bujanovac, 2. oktobar 2020. Etnička distanca između Srba i Albanaca najveća je po pitanju braka, a smanjuje se kada je reč o suživotu, pokazuje poslednje istraživanje.
Samo trećina ispitanika srpske nacionalnosti (31%) prihvatilo bi brak sa Albancem ili Albankom, a još su rigidniji stavovi pripadnika albanske nacionalne manjine pa bi samo njih 26,4% sklopilo brak sa građanima srpske nacionalnosti, navodi se u istraživanju „Socijalni odnosi između etničkih grupa u Srbiji“ koje su sproveli Institut društvenih nauka i Centar za proučavanje etniciteta.
Direktor Instituta Goran Bašić rekao je na predstavljanju istraživanja u Medija centru da bi na suživot sa Albancima pristalo skoro dve trećine ispitanika srpske nacionalnosti.
S druge strane, Albanci nisu oduševljeni suživotom: sa Bošnjacima bi u istoj zemlji živelo njih 60%, sa Srbima, Hrvatima, Rumunima, Slovacima i Mađarima oko 40%, a sa Romima samo trećina ispitanika, pokazuje istraživanje.
– Istraživanje je pokazalo i da bi svega 24% Srba pristalo da Albanac bude predsednik Srbije, dok bi veća podrška za tu ideju stigla od Mađara (39%), Rumuna (41%), Roma (28%), Hrvata (53%)”, naveo je Bašić.
Kada je o diskriminaciji reč srpsko društvo je njome opterećeno i sa tim problemom se suočavaju svi – i pripadnici srpskog naroda i nacionalnih manjina.
Najčešća je diskriminacija u neformalnim kontaktima, u školi ili na poslu, dok se ti problemi ređe javljaju u organima javne vlasti gde građani ostvaruju prava.
Više od polovine ispitanih Albanaca (59,6%) i Bošnjaka (56,4%) više od deset puta se suočilo se sa diskriminacijom na nacionalnoj osnovi u neformalnim kontaktima, pokazuju rezultati istraživanja.
Zanimljivo je i da je trećina ispitanika srpske nacionalnosti takođe doživela diskriminaciju na nacionalnoj osnovi u svakodnevnim kontaktima sa sugrađanima.
Istraživanje je pokazalo i da nacionalne manjine, izuzev Mađara, nisu zadovoljne ostvarivanjem priznatih prava i radom nacionalnih saveta.
Iz istraživanja proizilazi i da je integracioni potencijal našeg društva uprkos pokazanoj socijalnoj udaljenosti etničkih zajednica delimično očuvan.
To potvrđuje podatak da je većina pripadnika nacionalnih manjina dvojezična i da su nacionalne manjine, osim albanske, jače vezane za Srbiju nego za zemlje porekla.
Ukoliko bi se na primer igrala utakmica između Srbije i matične države emotivni stavovi ispitanika ukazuju na to da bi ispitanici u svim slučajevima podršku dali timu koji je bolji, ali i to da bi određeni deo ispitanika slovačke i rumunske nacionalne manjine prednost dao srpskom timu, a da bi pripadnici svih ostalih nacionalnih manjina prednost dali timu iz zemlje porekla.
U istraživanju je učestvovalo 2.130 pripadnika srpske zajednice i 759 pripadnika pomenutih nacionalnih manjina.
