Bujanovac, 4. januar 2020. Humanitarna organizacija Srbi zaSrbe pokrenula je veliku božićnu akciju prikupljanja pomoći zaporodicu Janjić iz Bujanovca.
Organizacija poziva sve donatore i ljude dobre volje se uključe u akciju kako bi se četvoročlanoj porodici, na rubu egzistencije, izgradila nova kuća u Ulici Stepe Stepanovića.
Sumorno-siva atmosfera zatečena u domu porodice Janjić, izaziva šok i nevericu, kaže se na sajtu organizacije.
Kuća strave i užasa – najkraći je opis onoga što se vidi pri ulasku u dvorište.
Pogled na kuću izaziva osećaj straha jer centralni stubovi izgledaju kao da će svakog trenutka „pućiˮ usled pritisaka koji trpe od krova i nestabilnih temelja koji su, protokom vremena, oslabili.
-Kuća je stara preko sto godina. Tu smo se pre pedesetak godina doselili iz ulice nedaleko odavde. Nažalost, nemamo nikakvih mogućnosti da sredimo kuću – kaže Ivica Janjić.
Porodicu Janjić, osim Ivice, čine i njegova sestra Dušica, njena ćerka Ana (11) i najstariji član porodice – deda Dragić.
Oni žive od socijalne pomoći u iznosu od 12.000 dinara, dečijeg dodatka u iznosu od 3.000 i male dedine penzije.
-Radim šta stignem. Uglavnom idem u nadnicu kada me ljudi pozovu, kada ima posla. Otac nam je star i ima velikih problema sa pritiskom, a sestra Dušica ima problema sa lopaticama i kičmom od malih nogu – dodaje Ivica.
Ako spoljašnjost kuće izaziva mučna osećanja, unutrašnjost ih samo dodatno pojačava.
Umesto parketa – goli beton, umesto PVC stolarije – stari, naprsli prozori, umesto ravnog plafona – trule daske koje stvaraju osećaj da će da se plafon uruši svakog trenutka.
Slika koja se „urezujeˮ u pamćenje je izgled kupatila.
-Kada pada kiša, krov nam prokišnjava i onda se plafon natopi vodom. Zvali smo električara da nam drugačije poveže struju jer se najviše plašimo da zbog takvih okolnosti ne dođe do kratkog spoja i tragedije. Kao što vidite, sve u kući je dotrajalo, a što se tiče kupatila, nemamo čak ni vodu – priča Ivica o uslovima u kojima žive.
Da nije sve tako crno u ovoj priči, pokazuje devojčica Ana.
Zagledana u školske knjige i fokusirana na domaći zadatak ljubazno nam priča o svojim školskim uspesima jer je, i pored situacije u kakvoj se nalazi – odličan đak.
Osmeh gotovo da ne skida sa lica, iako se u očima i na licu prepoznaju obrisi teškog života i velikog krsta koji, na svojim nejakim plećima, ova devojčica nosi.
-Volela bih da imam vodu u kupatilu da mogu da se okupam kaosva ostala deca – skromno kaže mala Ana.
“Božić je simbol rađanja nade, koja se potvrđuje kroz darežljivost i milosrđe. Ispunimo zato božićnom čarolijom idetinjstvo male Ane”, pozivaju iz organizacije.
Донације се могу слати на следеће начине:
