Bujanovac, Priština, Beograd, 13. januar 2021. – Albanci sa juga Srbije dobiće svoje predstavnike u Skupštini Kosova, kosovska dokumenta, a sve zahvaljujući „Kancelariji za Preševsku dolinu“, koja je formirana pod patronatom Vlade u Prištini i tehničkog premijera Avdulaha Hotija, prenosi Sputnjik.
Za istoričara Dragomira Anđelkovića, reč je o pokušaju stvaranja lažnih paralela sa Kancelarijom za KiM u Beogradu.
Cilj formiranja nove „Kancelarije za Preševsku dolinu“, po oceni Anđelkovića, jeste da se „zamaže istina“ i kopiraju srpske institucija kao što je Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
-Pre svega, teritorija koja se zove Preševska dolina ne postoji. Drugo, Albanci su sada na sve spremni da što više otežaju dijalog Beograda i Prištine, pa i ovakve stvari ne treba da nas čude. Ali u svakom slučaju, ne sme da se zaboravi da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije isto kao i jug Srbije i da je to u nadležnosti naše države“, ističe Anđelković.
U suštini, napominje on, radi se o „lažnoj paraleli i jeftinim trikovima albanskih separatista sa Kosova, kako bi u dalji proces pregovora Beograd i Prištine uvukli i Albance sa juga Srbije“.
-To su pokušavali i do sada, ali im nije prolazilo. Oni pokušavaju da na insistiranju na reciprocitetu izbegnu formiranje ZSO, što su već ranije prihvatili“, podseća Anđelković.
On dodaje da će Priština takođe nastojati da afirmiše Zajednicu albanskih opština, što je, kako napominje, potpuno neosnovano, jer Srbija ima mnogo više osnova da zatraži srpsku zajednicu, na primer u Republici Albaniji, gde i dalje postoje srpske enklave.
Prištinski politikolog Ramuš Tahiri smatra da je nova Kancelarija veoma nalik na Kancelariju za Kosovo i Metohiju koja postoji u okviru Vlade Srbije. Na pitanje da li se radi samo o „kopiranju“, Tahiri kaže da Priština želi pun reciprocitet u odnosu na Srbiju i srpske zahteve.
-Da li je to dobro ili ne, ne znam, to će vreme pokazati, ali i to da li će i kako međunarodna zajednica to prihvatiti“, kaže naš sagovornik.
Prema rečima Tahirija, Kancelarija će imati svoj budžet, a brinuće, između ostalog, i za to da obrazovni programi na jugu Srbije budu u skladu sa albanskim programom, isto kao što Srbi imaju na Kosovu obrazovne programe usklađene sa Beogradom. Da li će se među nabrojanim naći i zahtev da se paralelno sa formiranjem ZSO na Kosovu i na jugu Srbije formira Zajednica albanskih opština, kako kaže Tahiri, stvar je odluke.
„Ne znamo tačno kako će i kojim tokom sve da se kreće, ali je dobro da je došlo do sastanka Hotija sa predstavnicima Albanaca (sa juga Srbije) i da je uspostavljena komunikacija koja je potrebna. Takođe, ne možemo znati ni da li će Albanci iz Preševa biti uključeni u dijalog, ali potreba da se brine o svojim sunarodnicima je ista i kod Albanca, kao i kod Srba“, napominje Tahiri.
Doduše, Tahiri podseća i na činjenicu da su u Prištini u toku predizborni događaji, pa ostavlja prostor da u svemu ima i predizbornog marketinga.
Avdulah Hoti je inače sa predstavnicima Albanaca sa juga Srbije razgovarao o programu rada „Kancelarije za Preševsku dolinu“. Susret održan u ponedeljak bio je prva aktivnost tog programa za 2021. godinu. Prema rečima Hotija, nije bilo ozbiljnijeg i sistematičnijeg pristupa za poboljšanje prava Albanaca u tzv. Preševskoj dolini.
Predsednik Demokratske partije Albanaca i bivši predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa rekao je da je osnivanje i funkcionisanje „Kancelarije za Preševsku dolinu“ recipročna radnja prema Vladi Srbije.
