Nebojša (levo) i Boban čuvari tradicije
Bujanovac, 8. april 2021.- Boban Kovačević poreklom iz Bujanovca, sin pokojnog Aleksandra Kovačevića – Ace Kuše, započeo je akciju prikupljanja pomoći za završetak obnove slikane fasade crkve u manastiru Sveti Prohor Pčinjski uoči proslave devet i po vekova od osnivanja jednog od najstarijih manastira u Srbiji i Evropi koja je zakazana za 13. jun ove godine.
Boban i njegov brat od strica, Nebojša Kovačević, okupljaju i animiraju uspešne poslovne ljude da se taj posao što pre privede kraju.
– U nameri da pomogne obnovu ove svetinje, naš pradeda je obilazio svako domaćinstvo, išao od sela do sela, a mi smo iskoristili prednost 21. veka i to isto započeli, ali preko društvenih mreža. Poziv smo uputili uglavnom svojim prijateljima, uspešnim poslovnim ljudima, ali su dobrodošli i svi verujući ljudi širom dijaspore jer je ostalo da se dovrši još 16 manjih ikona, svaka veličine jednog kvadratnog metra. Svaki manastir krije svoju istoriju, odnosno istoriju nas samih, Srba. Zato je važno da tu istoriju negujemo i sačuvamo budućim generacijama. Svako od nas se na ovaj način ne upisuje samo u eparhijske ili manastirske knjige ktitora, već u srpsku istoriju – poručuje Boban Kovačević (45) za Vesti.
Boban ovaj posao radi zajedno sa bratom, Nebojšom Kovačevićem, poznatijim kao Staklenac, a njihov deda, Nedeljko Kovačević, krajem 19. veka u jeku turskog zuluma, uspeo je ne samo da sačuva ovu svetinju od propadanja, već i da započne njegovu obnovu zbog čega se i našao na jednoj od fresaka.
Boban i Nebojša obnovili su ukupno tri spoljne ikone
Boban sada objašnjava da je za obnovu fasade crkve saznao prošlog leta kada je sa porodicom bio na odmoru u rodnom Bujanovcu.
– Boravili smo u manastiru, u društvu brata od tetke Nebojše Stošića i još nekih prijatelja iz Bujanovca kada se povela priča o proslavi 950 godina manastira i inicijativi da se obnove spoljašnje ikone, odnosno da se izgradi mozaik koji bi u tom slučaju bio dugovečniji. Nebojša je rekao da je on već darodavac ikone Svetog Prohora na glavnom ulazu, a ovi prijatelji su donirali izgradnju česme sa posvetom povodom 950 godina manastira i letnjikovca na nekoliko stotina metara od manastirskog kompleksa.
Najstariji manastir u Evropi
Vrativši se nazad u Beograd i dalje pod utiskom posete manastiru, u razgovoru sa bratom od strica Nebojšom Kovačevićem dolazimo do ideje da zajedno učestvujemo finansijski u obnovi ove svetinje. Bukvalno smo se dogovorili u nekoliko rečenica jer su i njegova i moja porodica sa oduševljenjem prihvatili predlog. Usledio je i blagoslov vladike, što smo doživeli kao privilegiju da se nađemo u grupi vernika koja obnavlja istoriju našeg naroda. Istovremeno, Nebojša i ja smo dobili priliku da obnovimo i deo tradicije naše familije i nastavimo delo našeg slavnog pradede Nedeljka – priču Boban Kovačević.
Pradeda Nedeljko našao se na ikoni
U porodici Kovačević se s kolena na koleno, prenose predanja o čuvenom pretku čiji lik se našao na jednoj od ikona u samoj crkvi.
– Dosta lepih priča sam se naslušao prvo od svog oca, a kasnije sam dosta toga pronašao u literaturi. Naš pradeda je bio čovek koji je bukvalno svoj život posvetio ovom manastiru, ali i dobrobiti naroda ovoga kraja. Mada nije bio školovan, imao je onaj bistar i preduzimljiv um da je ne samo umeo da novac dobijen od naroda iskoristi za gradnju i kupovinu zemljišta kako bi uvećao manastirsku imovinu, već je i lično vodio sve finansije oko izgradnje nove crkve. Ali, po meni je njegova najveća zasluga bila u odbrani srpskog naroda u stvaranju i pomaganju komitskog pokreta i njihovih akcija 1904. koje su dovele do konačnog oslobođenja od Turaka 1912. godine – navodi Boban Kovačević.
Praunuci Nedeljka Kovačevića obnovili su ukupno tri spoljne ikone: Arhangela Mihaila, Prohora sa čuvenom srnom i za treću čekaju odluku zavoda za zaštitu spomenika bilo je reči da bude kralj Milutin sa crkvom u rukama, ali se još čeka odluka zavoda.
