Piše: Miroslav Veličković
Bujanovac, 5. novembar 2021. – Ivan Ristić iz sela Levosoje kod Bujanovca, ugledni domaćin i otac petoro dece, izabrao je za sebe i svoju porodicu nesvakidašnji posao-uzgoj prepelica, rasne i ukrasne živine.

Srebrna Italijanka, Amrok, Kolubija Brama, Australorp, samo su neke od rasa živina čijim se uzgojom ovaj domaćin bavi već pet godina.

Kao što običaj današnjice nalaže, svoj biznis je oglasio na društvenim mrežama, preko kojih, kako kaže i nalazi kupce.

– Najbolja reklama je “živa reč”, od usta do usta, i kada me neko pozove po preporuci neke moje mušterije, znam da dobro radim svoj posao – kaže Ivan.

Pored prodaje mladih prepelica i jaja, Ivan se bavi i prodajom jednodnevnih pilića, ali samo po narudzbini, i kako kaže, obim posla varira kao i tržište.

Na pitanje Bujanovačkih kakva je trenutna situacija u njegovoj uzgajivačnici, Ristić sleže ramenima i sklanja pogled u stranu, kao da se priseća boljih dana.

– Zadnjih godinu dana posao je opao. Mnogo je „divljih“ uzgajivača na tržištu kojima kvalitet nije bitan, već samo obmanjuju kupce i dovode ih u zabludu – kaže Ivan.

Svestan da će mu u borbi protiv nelojalne konkurencije kvalitet biti saveznik, ali i iz želje da ne razočara svoje dosadašnje kupce, ovaj uzgajivač svake godine vrši tzv. „obnavljanje krvi“.

-Jedino tako svoj uzgoj mogu da održim na visokom i kvalitetnom nivou. Narod ceni i ume da prepozna kvalitet i kada nekome prodate kvalitetnu robu, ta osoba će i sutra doći po još – kaže on.

Nekada je u dvorištu porodice Ristić bilo i do dvadeset četiri vrste živine, a danas svega četiri jer je nedostatak državnih subvencija doveo uzgoj do propasti, uprkos verovanju da se od ovog posla može lepo živeti.

Održanje postojećih bez ulaganja u nova jata je trenutno prioritet za Ivana jer bez državne pomoći poboljšanje posla nije moguće, a briga o porodici je nešto sa čime ne želi da kalkuliše.

Divlji uzgajivači, čutanje države, nestabilno tržište su samo neki od problema sa kojima se ovaj domaćin iz Levosoja suočava, a posao dodatno otežava i visoka cena lekova i vakcina za ovu vrstu živine, koji, po njegovim rečima, često nisu dostupni malim odgajivačima.

– Polovinu svog budžeta utrošim za hranu i kupovinu kvalitetnih jaja, ali kada bi država podržala nas uzgajivače u manjim sredinama, živelo bi se bolje i ne bih bio primoran da tražim drugi posao. Država bi morala dati veću podršku porodicama sa više dece – zaključuje Ivan.