Piše: Nikola Lazić (Aljazeera Balkans)

Bujanovac, 15. novembar 2021. Već gotovo godinu i po dana odbornici partija koje okupljaju Srbe u Bujanovcu, njih 13 u parlamentu sa 41 mestom, bojkotuju rad lokalne skupštine, nezadovoljni što prvi put nakon dve decenije nisu deo vlasti u ovom gradu na jugu Srbije na tromeđi sa Kosovom i Severnom Makedonijom, prenosi Aljazeera.

Iako paradoksalno može delovati zahtev skupštinske manjine da postane deo većine, treba reći da je to bila ustaljena praksa posle svih izbora od 2002. i završetka oružanih sukoba u regionu između pobunjenih Albanaca okupljenih u Oslobodilačku vojsku Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) i državnih snaga bezbednosti.

Nenad Mitrović, šef bujanovačkog odbora Srpske napredne stranke (SNS), smatra da to što lokalnu vlast čine samo stranke koje okupljaju Albance, predstavlja ozbiljno ugrožavanje bezbednosti ovog etničkim sukobima opterećenog regiona, što posledično dovodi i do ekonomskog zastoja.

„Formiranje albanske većine ponovo je podiglo tenzije u opštini. Pune dve decenije svi zajedno radimo na uspostavljanju mira i dijaloga, a onda su Albanci, isključivanjem Srba iz vlasti prvi put od izbora 2002, sve to prosuli i bacili u vodu“, konstatuje Mitrović.

Njegova stranka je sa partnerima osvojila na izborima juna prošle godine deset odborničkih mandata, koliko i Demokratska partija (DP) aktuelnog predsednika opštine Nagipa Arifija, koja je najjača među albanskim strankama. Mitrović i Arifi su posle glasanja sklopili usmeni dogovor o koaliciji, kojoj bi se priključio još Pokret za demokratski progres (PDP), koji okuplja mahom bivše borce OVPMB, sa četiri odbornika.

Posao je, međutim, pokvario Gent Cakaj, tadašnji ministar u vladi premijera Albanije Edija Rame, koji je sredinom jula 2001. u Tirani okupio sve albanske lidere iz Bujanovca, sa jasnom direktivom da „pod obavezno“ formiraju „svealbansku većinu“ bez učešća srpskih deputata.

Slažu se ‘kao rogovi u vreći’

Cakaj je uspeo u onome što je malo ko verovao. Pod idejom jedinstva pomirio je albanske lidere koji se i danas slažu „kao rogovi u vreći“, međusobno ne razgovaraju često se optužuju, a odluke donose po stranačkoj direktivi pa je čest slučaj da ni sami odbornici ponekad ne znaju za šta glasaju.

Odmah potom su albanski lideri potpisali sporazum o formiranju većine, koju su ozvaničili na konstitutivnoj sednici parlamenta prošlog jula. Vlast su formirali Arifijeva DP (10 odbornika), Partija za demokratsko delovanje (PDD) poslanika Šaipa Kamberija (osam odbornika), Pokret za demokratski progres (PDP) zamenika predsednika opštine Šćiprima Muslijua (četiri odbornika), te Alternativa za promene (tri mandata) koja je ubrzo izašla iz vlasti i sada predstavlja najžešću parlamentarnu opoziciju.

Srpski parlamentarci napustili su to zasedanje, da se u Skupštinu ne vrate sve do danas, a sva je prilika da to neće ni učiniti u skorije vreme, iako albanski sporazum ima klauzulu koja predviđa uključivanje srpskih stranaka u vlast.

„Za Srbe vrata ostaju otvorena“, izjavio je predsednik Arifi nekoliko minuta pošto je 22. jula 2020. postao predsednik opštine.

To se nije obistinilo, a prema rečima Mitrovića, direktnu štetu trpe svi meštani ove multietničke sredine koju čine Albanci, Srbi i Romi.

„Šta će reći bilo koji potencijalni investitor kada vidi da vlast čini samo jedna zajednica?! Naravno, reći će da ovde nema uslova za ulaganje, a posledicu nerazumne odluke albanskih lidera trpe svi građani, njihovi sunarodnici možda i ponajviše. Albanci su izopštili ne samo Srbe, već i Rome, koji imaju dva odbornika, odbacili su, dakle, jednu polovinu svojih sugrađana, komšija i prijatelja, a to ne može da bude dobro“, kaže Mitrović.

On kao primer navodi to da je ove godine za lokalnu infrastrukturu namenjeno 257 miliona dinara (2,2 miliona evra), koji se raspoređuju na osnovu odluka skupština tri opštine.

„Pitam se ko će u ime Srba da predloži infrastrukturne projekte za sredine u kojima žive Srbi, s obzirom da je Šaip Kamberi izopštio Srbe iz vlasti, formirajući svealbansku većinu, tako ostavivši srpsku zajednicu, koja čini 42 odsto stanovništva opštine, bez predstavnika u vlasti“, kaže Mitrović i dodaje da su Albanci van svih političkih tokova ostavili i Srbe u susednom Preševu.

Ovde je vreme za malu digresiju koja može mnogo toga da objasni. Naime, posle izbora (vanrednih) 2019. u Medveđi, gde su Albanci, za razliku od Bujanovca i Preševa manjina, Srbi su (čitaj SNS) sami napravili većinu, a iz vlasti izopštili po prvi put Albance, koji sada ne kriju da je to uzrok za sve što se kasnije dogodilo u Bujanovcu i Preševu.

Ipak, Mitrović i Arifi su se u poslednjih godinu i po dana nekoliko puta sastali kako bi pregovarali o ulasku SNS-a u vlast, ali je sve ostalo samo na razgovorima. Mitrović je uveren da narodni poslanik Šaip Kamberi predstavlja najveću prepreku tome, ustvrdivši da preko njega Bujanovcem zapravo vlada kosovski premijer Albin Kurti.

Kamberi, koji je sa još svojih šestoro poslanika jedina opozicija u srpskom parlamentu, ne krije da ne želi SNS u lokalnoj vlasti. Nisu naprednjaci, kako kaže, jedini predstavnici Srba u Bujanovcu, dodajući da Vučić i njegova stranka uopšte i ne brinu za svoje sunarodnike već isključivo i samo za svoj interes.

A ti „drugi Srbi“ u parlamentu su oni okupljeni oko SPS-a sa tri mandata, odnosno Stojanče Arsića, ratnog gradonačelnika Bujanovca (2000/01) i kasnijeg zamenika u nekoliko mandata, poslednji put od 2016-2020, upravo dok je Kamberi bio predsednik opštine.

No, Arsić ne krije da ne želi vlast po svaku cenu, a sa Mitrovićem je nedavno sklopio dogovor o nastavku bojkota i zajedničkom nastupu dva srpska politička bloka.

U lokalnu politiku umešao se nekoliko puta i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pa je tako u jednom trenutku primetio „da je za Šaipa Kamberija najbolja Srbija ona u kojoj u Bujanovcu ne bi bilo nijednog Srbina u lokalnoj vlasti, jer ih je Kamberi sve izbacio“. „On [Kamberi] misli i da bi najbolja Srbija bila Srbija bez Preševa, Bujanovca i Medveđe, Srbija bez Kosova. Ali dobro, spremaćemo se za sledeće izbore i pokušaćemo da pobedimo, pa ćemo da vidimo“, dodao je pomirljivo.

Albanski poslanik nije mu ostao dužan, pa je odgovorio kako „nema nikakav problem sa Srbima, ali da ga ima sa SNS predsednika Srbije“.

„Nemam problem sa Srbima kao građanima, ali se ne slažem sa vašom politikom koja je štetna čak i za same Srbe. Predsedniče Vučiću, to što se ne slažem politički sa vama ne znači da sam protiv Srba već da sam za demokratsku, modernu i uspešnu Srbiju“, poručio je Kamberi.

Podrška Misije OSCE-a

Ne zalaže se samo Vučić  za ulazak Srba u bujanovačku vlast. Prilikom skore posete ovom gradu, Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji koja dve decenije ima i svoju kancelariju u Bujanovcu, otvoreno je rekao da ta organizacija podržava multietničku vlast.

„Misija, a i ja lično, smatramo da je neophodno da u multietničkim sredinama i vlast bude multietnička. To je princip, a taj princip se odnosi i na opštinu Medveđa“, izjavio je Bratu posle sastanka sa lokalnim vlastima i predstavnicima Srba.

Međutim, da li i šta Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) preduzima po ovom pitanju, odnosno da li će posetu i razgovore sa političkim predstavnicima Albanaca i Srba iskoristiti da utiče na formiranje nove, multietničke vlasti, pitanje je koje je ostalo bez konkretnog odgovora.

„Ovo je moja prva poseta Bujanovcu i mnogo je tema o kojima se razgovara. OEBS može da radi samo u partnerstvu sa institucijama Republike Srbije, tako da moramo raditi zajedno i razgovarati o svim problemima“, diplomatski je kazao Bratu.

S obzirom da Srba nema u lokalnom parlamentu, najveći kritičar aktuelne većine je Arber Pajaziti, lokalni šef Alternative za promene čija je centrala u Preševu. Pajaziti je izašao iz vlasti nezadovoljan zbog načina zapošljavanja stranačkih kadrova u javnoj upravi preduzećima. Danas tvrdi da će „ova vlast uništiti samu sebe“ zbog brojnih marifetluka i skandala.

Još jedan Albanac, lokalni privrednik Nedžat Behluli, ne štedi kritike na račun svojih sunarodnika u vlasti, koje naziva „prodavcima magle“ i poziva da srede komunalne probleme umesto što vode „visoku politiku“.

„Čik neka neko iz opštine izađe i pokaže: ‘Mi smo ovo uradili za građane Bujanovca!’ Osim asfalta nema šta da pokaže! Ali građani Bujanovca znaju da su opštinski čelnici radili i uradili za sebe, svoju rodbinu i poslovne prijatelje“, ne štedi ih Behluli.

On je prošle godine nakon izbora rekao kako je „poželjno da Bujanovac, kao multietnička opština, ima i multietničku vlast kada znamo da je SNS nosilac republičke vlasti, bez čije pomoći naša opština može imati ozbiljnih problema jer, kao što znamo, siromašni budžet naše opštine se dopunjuje sredstvima iz republičkog budžeta“.

Pošto su Albanci napravili većinu, i kada je i pored klauzule postalo jasno da od ulaska Srba u vlast neće biti ništa, Behluli je kazao da SNS sada i ne treba da insistira da postane deo većine.

„Od kako je u Srbiji uveden višestranački sistem, u Bujanovcu su albanske stranke uvek imale većinu, ali je u vlast uvek bila uključena i srpska strana. Posle ovih poslednjih izbora, međutim, prvi put su albanske partije u Bujanovcu formirale vlast bez Srba. I šta se dešava? SNS se buni i traži da se to promeni i da i oni uđu u vlast. Ja to smatram pogrešnim. Sadašnja vlast do guše je u korupciji i u službi interesa pojedinih grupa, zbog čega trpi interes građana“, rekao je Behluli.

Bez investicija države na jugu

Na drugoj strani, naprednjake i socijaliste zbog bojkota parlamenta žestoko kritikuje Srpska radikalna stranka (SRS) Vojislava Šešelja, iz koje su potekli Vučić i SNS. Radikali se u svojim čestim obraćanjima javnosti posebno osvrću na teške uslove života u okolnim srpskim selima.

„Oni nemaju kanalizaciju, javnu rasvetu, pa ni asfalt, pa je jasno da ljudi za koje su glasali na prošlim lokalnim izborima ne rade gotovo ništa kako bi im se omogućio normalan život. Stanovnici srpskih sela nemaju nikakve koristi od odbornika u skupštini opštine. Oni samo gledaju kako da se dočepaju opštinske kase i da se bore za svoje lične interese. U takvoj borbi, oni najmanje misle na svakodnevne muke stanovnika bujanovačkih sela“, oštri su radikali.

Ono što je, međutim, činjenica, to je da u Srbiji južno od Vranja (čitaj u Bujanovcu i Preševu, mestima sa albanskom većinom) nema nikakvih investicija. Vučić u poslednjih nekoliko godina najavljuje privatizaciju Bujanovačke banje, kao i ponovno otvaranje ili prodaju negdašnjih privrednih giganata na nivou SFRJ – Klanice Jugokop i Gumoplastike u Bujanovcu. Od toga za sada nema ništa.

Kako god se završila saga oko većine, ostaje rečenica koja se često može čuti od građana na ulicama Bujanovca:

„Siromaštvo i beda su naš najveći problem, svih nas – i Albanaca i Roma i Srba“.