Piše: Nedzat Behluli

Bujanovac, 19. februar 2022.- Veliki je i lep ovaj svet! I pun čuda!

Sigurno ste videli, skoro je objavljeno da su naučnici izdresirali zlatne ribice da udružene upravljaju svojim akvarijumom postavljenim na točkove, da ga dovezu do hrane! Onako mala stvorenja pa su naučila šta je korisno za njih.

Jedino albanski političari u Preševskoj dolini još nikako da shvate ono što i zlatne ribice znaju: korist je u zajedništvu!

Evo zašto to kažem: na prošlim izborima za Narodnu skupštinu Srbije Albanci su osvojili tri poslanička mesta, iako nisu sve stranke htele da učestvuju. Za svega nekoliko stotina glasova izmaklo nam je i četvrto mesto u Skupštini!

Matematika je prosta za sve osim za lidere albanskih partija iz Doline: ako sve stranke pozovu svoje glasače, i ako se udruže, na izborima 3. aprila mogu da osvoje četiri, možda i pet mesta.

Ako – i ovo je prosto za shvatanje – uđu u koaliciju sa još nekom manjiskom strankom, mogu da formiraju parlamentarnu grupu koja će imati znatnu političku težinu. Jer, sve analize pokazuju da će ovi izbori biti „tesni“, da će pobednik, ko god da bude, imati malu prednost.

U tom slučaju, glasovi albanskih poslanika, sami ili udruženi sa još nekom manjinom, dobijaju veliku važnost.

To onda otvara mogućnost za političku trgovinu sa pobednikom, bilo da to bude Vučić, bilo da je sadašnja opozicija.

Ali ne za trgovinu u kojoj će biti traženo jedno ministarsko mesto ili dva mesta državnih sekretara, od čega će korist imati nekoliko naših političara!

Nama treba, i to bismo mogli da tražimo, uticaj u državnim institucijama na lokalu – u policiji, zdravstvu, sudstvu, inspekcije, katastar…

Mi ne šaljemo u Beograd predstavnike da tamo vode „veliku politiku“, i da se oni kao bore da Srbija prizna Kosovo. Kažem „kao“ jer njih niko ništa i ne pita o tome. Ali, njima se pruža prilika da reše drugi problem o kojem stalno pričaju – da doprinesu integraciji Albanaca u Republiku Srbiju. A koja je integracija bolja od integracije u vlast?

Pod uslovom, ponavljam, da na ovim izborima osvojimo četiri-pet poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Srbije.

A to je moguće – ponavljam, toliko da bi i zlatne ribice to do sada shvatile – ako na izborima sve albanske stranke nastupe jedinstveno.

Ali, kako sada stvari stoje, mrka kapa…

Naši političari vode računa samo o sebi, rukovođeni su svojim sujetama i ličnim interesima, i važnije im je ko će koje mesto zauzeti na izbornoj listi nego da se postigne dogovor o zajedničkom interesu.

Zato ćemo, bojim se, propustiti još jednu šansu da preuzmemo veću kontrolu nad lokalnim isntitucijama i službama od kojih direktno zavisi kvalitet našeg svakodnevnog života.

Jedino nam ostaje, ako se političari ne opamete, da sledeći put kandidujemo ribice…