Piše D.Stošić Bujanovac, 11. mart 2022. – Prezentacija višejezične zbirke kratkih priča na temu pomirenja sa konkursa “Biber 03” i “Biber 04” u organizaciji Biber tima Centra za nenasilnu akciju, održana je u četvrtak u maloj sali Doma kulture “Vuk Karadžić” u Bujanovcu.

Ideja o povezivanju ljudi sa prostora bivše Jugoslavije i suočavanje sa prošlošću je, po rečima Ivane Franović, predstavnice Centra za nenasilnu akciju, jedna od osnovnih ideja vodilja ove mirovne organizacije.

– Kroz konkurs za kratku priču povezujemo ljude sa prostora bivše Jugosalvije i pokušavamo da zakrpimo te veze koje su se ratom i ne našom voljom pokidale. Preko priča poslatih na“Biber” konkurs ljudi komuniciraju, sudbine su im slične, imaju iste strahove, slična su im iskustva. I ma koliko bile tužne, te priče su zapravo pune ljubavi, rekla je Franović u uvodnom obraćanju prisutnima.

O značaju kratkih priča, motivima za učešće na konkursu, o ličnim ratnim i posleratnim iskustvima, doživljaju dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije, ali i potrebom za pomirenjem i komunikacijom, govorili su autori Marijana Čanakiz Srbije, Senad Jusić Čupo iz Bosne, Ante Storić iz Hrvatske i Vesa Qena iz Prištine, čije su priče nagrađene i objavljene u višejezičnim Biber zbirkama.

Govoreći o značaju pisanja i prevođenju na sve jezike u regionu, Marijana Čanak iz Novog Žednika, rekla je da uvek postoji dozamagije kada vidite svoj tekst u prevodu.

– Raspon ratne traume je takav da dotiče sve nas. Ja sam pričala iz ličnog iskustva, setila sam se ljudi iz svog detinjstva, ljudi koji su rat preživeli fizički, ali njihove duše nisu, dodala je ona.

Vesa Qena, dramaturškinja iz Prištine govorila je o svom ličnom iskustvu umetnutom u kratku priču.

– Moja priča je autobiografska i u njoj govorim o sebi, to je suočavanje sa onim što sam ja doživela. Priča se odnosi na dete izbeglicu tokom rata, koje ne razume zašto se rat vodi niti mu iko o tome govori, rekla je Qena.

Senad Jusić iz Bugojna, čija priča govori o susretu bivših neprijatelja, osvrnuo se na susret žrtve i mučitelja što, kako je rekao, nije strano u Bosni.

– Ja se srećem sa svojim “neprijateljem” i gledamo da se mimoiđemo. U malom gradu, kad se sretnemo u kafani, ja gledam u plafon, on u pod i nikako da se pomirimo, kaže Jusić.

A da li su pomirenje i rat tema i u Hrvatskoj, kao članici Evropske unije, govorio je Ante Storić iz Šibenika, čija je priča osvojila drugu nagradu na trećem “Biber” konkursu.

– To što je Hrvatska članica EU ne menja činjenicu da se rat dogodio. Pojedinci koji pišu imaju o čemu pisati, a da li ta dela utiču na promene zavisi od svakog pojedinca, to je individualno. Ovakvi susreti imaju smisla u korist pomirenja, zaključuje Storić.

Ono u čemu su autori saglasni jeste da je ovakva vrsta komunikacije kroz priče značajna, jer su priče dostupne online i na različitim jezicima, što je, kako su rekli, dragoceno.

Prvi Biber konkurs kratkih priča otvoren je 2015. godine i od tada do danas stiglo je blizu 2.000 priča.

Podsetimo, peti konkurs kratkih priča Biber tima otvoren je do 1. juna 2022. godine, a svoje priče mogu da šalju autori i autorke koji pišu na albanskom, srpskom, makedonskom, bosanskom i hrvatskom jeziku.

Zbirke priča su besplatne za preuzimanje i čitanje online.

Ovaj književni događaj je organizovan uz podršku Udruženja za kulturu “Dituria” iz Bujanovca.