Bujanovac, 13. jun 2022. – Bujanovac je tokom 90-ih, u vreme opšte nemaštine, ratova i inflacije, bio mesto gde ste uvek mogli da nabavite zejtin, brašno, šećer i slične strateške proizvode.
Sada je došlo „zadnje vreme“ pa rafovi namenjeni ovim namirnicama po marketima poslednjih meseci zvrje prazni, a i kada se napune to traje kratko. Nema ih čak ni kod poslovično dobro snabdevenih privatnika.
Onaj ko danas na lageru u špajzu ima pet litara ulja može se smatrati srećnom osobom, otprilike kao kad „iz prve“ prođete tehnički.
Vaš reporter zatekao se prošle nedelje poslom u prestonici, a neposredno uoči povratka zatekao ga je paničan poziv od kuće:
„Ne vraćaj se bez bar pet litara zejtina“, glasio je ultimatum.
Za Beograd krize nema
I on, šta će, uđe u prvi veliki market kompanije koja ima svoj objekat i u centru Bujanovca. Unutra narod vuče ona kolica, ali niko ne mari za zejtin. Ništa paketi ovog visokotehnološkog proizvoda, tek ponegde litar u korpi sa bakalukom.
O čemu se, bre, ovde radi?
Pa, radi se o tome da su rafovi sa zejtinom bili puni, raznih vrsta i proizvođača, po onoj ograničenoj ceni ispod 200 dinara. Bilo ga je pre neki dan, i ima ga uvek, pa se BeograDŽani ne mogaše načuditi ushićenju rođaka iz provincije dok je punio svoja kolica, a kasirka ga gledala u čudu a da šta će mu odjednom 6 litara zejtina.
Na drugoj strani, reporter se pitao kako to u Beogradu ima zejtina a ovde je kod nas lakše naći plutonijum ili razbiti atomsko jezgro nego nego flašu istog.
Pitanje za milion dolara.
Beograd na ulju!
