fbpx

Žene na jugu Srbije je sramota da prijave nasilje

Piše: D. Stošić

U malim sredinama, gde svako svakoga poznaje dešava se da informacije, koje ne bi trebalo da dođu do javnosti, procure iz institucija, pa žrtve često i zbog toga odustaju da prijave nasilje. Neretko i sam nasilnik sazna da je prijavljen, pa zbog toga posledice po žrtvu mogu biti kobne. Ono što je strašno u malim sredinama jeste to što svi znaju sve o svima, a opet pojedinci biraju da zatvore oči pred nasiljem, kaže Bujanovčanka Milica Stošić, aktivistkinja i zakonski zastupnik novosadske organizacije “Iskra”.

 

Milica Stošić

Bujanovac, 12. oktobar 2022. (foto istock) – U prvih devet meseci ove godine bujanovački Centar za socijalni rad evidentirao je 25, dok je u prošloj godini ukupno prijavljeno 37 slučajeva nasilja u porodici, podaci su ove ustanove. Dobra vest je da će žrtvama nasilja u Bujanovcu uskoro biti od pomoći organizacija Iskra iz Novog Sada koju zastupa Bujanovčanka Milica Stošić.

-Videla sam priliku da delovanje organizacije proširimo i na Bujanovac, naročito zbog patrijarhalnog stava sredine i odnosa prema ženama. Jer, kod nas je još uvek dominantno da je sramota prijaviti muža ako vrši nasilje, sramota je razvesti se i vratiti kod roditelja, a o postojanju straha kod žrtve nasilja od osude okoline ukoliko progovori o nasilju,  da ne govorimo – kaže Milica, poreklom iz Bujanovca koja trenutno živi u Novom Sadu, apsolventkinja na Pravnom fakultetu u tom gradu.

U Udruženju građana “Iskra” koje je osnovano sa ciljem pružanja emotivne pomoći i podrške osobama koje su iskusile nasilje prepoznala je, kako kaže, mogućnost da pomogne žrtvama nasilja, ali i da svojim aktivizmom doprinese podizanju svesti o ovom društvenom problemu u malim i zatvorenim sredinama poput Bujanovca, gde uskoro planiraju seriju tribina.

U Bujanovcu, kao multietničkoj sredini u kojoj se sudaraju tri različite kulture od kojih, kako kaže Milica, svaka ima svoje običaje, neophodno je uputiti žrtve o njihovim pravima, zaštititi ih i dati im podršku.

Prema podacima na sajtu Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, samo 9 odsto žena koje trpe nasilje od sadašnjeg i 25 odsto žena koje trpe nasilje od strane bivšeg partnera, prijavilo je policiji.

Razlozi zbog kojih žene ne prijavljuju nasilje, kako navodi Milica, kreću se od straha za decu, nepoverenja u državne institucije, finansijske zavisnosti od partnera, ali i društvenog okvira u kojem živimo.

-Na jugu Srbije, pa i u Bujanovcu, zbog patrijarhalnog i podređenog odnosa žene, a posebno kada je reč o porodičnom nasilju, zastupljen je stav  da je bolje ćutati i trpeti nasilje nego prijaviti. ’Sama je kriva, nije trebala tako da se ponaša, ona je to dopustila’- su samo neke od fraza koje se mogu čuti.   Bojeći se raznih osuda okoline, žene rađe biraju da svoju muku drže u četiri zida – kaže Milica.

Govoreći o strahu žrtve da prijavi nasilnika, ona je istakla i problem  “curenja” informacija iz nadležnih institucija koji se dešava u praksi.

-U malim sredinama, gde svako svakoga poznaje dešava se da poverljive dođu do javnosti, pa žrtve često i zbog toga odustaju da prijave nasilje. Neretko i sam nasilnik sazna da je prijavljen, pa zbog toga posledice po žrtvu mogu biti kobne. Ono što je strašno u tom okviru jeste to što svi znaju sve o svima, a opet pojedinci biraju da zatvore oči pred nasiljem – dodaje ona.

Nakon najtežeg slučaja fizičkog ili seksualnog nasilja koje je počinio njihov partner, žene su navele da su želele da imaju nekog sa kim bi mogle da popričaju, ko bi im mogao pružiti podršku i pomoć, navodi se dalje u objavi ministarstva.

U Udruženju građana “Iskra” koje je osnovano sa ciljem pružanja emotivne pomoći i podrške osobama koje su iskusile nasilje ova Bujanovčanka je prepoznala mogućnost da pomogne žrtvama nasilja, da dopre do većeg broja mladih iz Bujanovca i da zajednički rade na prevenciji nasilja i uklanjanju “predrasuda i stereotipa zatvorene sredine”.

-Na žalost, znam koliko se malo o ovoj temi priča u Bujanovcu, a važno je da žrtve znaju da imaju podršku, da ne moraju da ćute i da imaju kome da se obrate nezavisno gde se nalaze i kojoj etničkoj zajednici pripadaju. Psihološka pomoć koju pružamo podrazumeva razgovor i upućivanje žrtve na dalje korake koje treba da preduzme. Dajemo smernice kako žrtva da izađe iz nasilja, pravne savete kako da se zaštiti. Besplatnu psihološku pomoć pružaju psihoterapeuti, a terapije se mogu održati online preko različitih društvenih platformi – pojašnjava Milica.

Kao neko ko potiče iz konzervativne sredine i znajući da se o nasilju retko govori naglašava značaj sprovođenja raznih edukativnih sadržaja o prevenciji nasilja u koji bi bili uključeni svi članovi zajednice, a ponajviše mladi.

-Sa prevencijom se mora krenuti u školskoj klupi, razgovorom sa mladima. Trenutno sprovodimo projekat u okviru kojeg imamo predavanja u osnovnim školama o pravnim posledicama vršnjačkog nasilja.Bitno je da mladi ljudi znaju da prepoznaju nasilje i kako da reaguju u situacijama ukoliko se nađu da budu žrtve nasilja. Predlog je da u nekom budućem periodu ta predavanja održimo i u bujanovačkim školama, a u planu je i širenje mreže saradnika kako bismo okupili što veći broj volontera – kaže ona.

Osim pružanja emotivne podrške, kako kaže, udruženje se bavi i davanjem pravnih saveta, informisanjem i edukovanjem građana u oblasti psihologije i mentalnog zdravlja.

Delovanje Udruženja nije orijentisano na određene grupe žrtava ili određene vrste nasilja.Apelovala je na sve ljude da prijave nasilje i da ohrabre žrtve da progovore o tome.

-Svako može biti žrtva i svi moraju uživati pomoć i zaštitu. Ukoliko postoje žene, muškarci ili deca koji su žrtve nasilja ili žele da podele neko svoje iskustvo, uvek nam se putem poruke mogu javiti. Nasilje nema opravdanje i mora se prijaviti – zaključuje Milica.

Zvanični podaci objavljeni na sajtu Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja govore o rasprostranjenosti nasilja u porodici u našoj zemlji, o stepenu prijavljivanja i njenim karakteristikama, i iskazuju potrebu da svi društveni akteri budu uključeni u smanjenje tolerancije prema nasilju, ali i njegovo sprečavanje.

Prema nalazima OEBS-a, 62 odsto žena doživelo je neki oblik rodno zasnovanog nasilja nakon svoje 15. godine, 42 odsto je doživelo seksualno uznemiravaje, 22 odsto fizičko i/ili seksualno nasilje u partnerskom odnosu ili van njega, a 11 odsto žena imalo je iskustvo proganjanja.

U Srbiji svaka peta žena doživi nasilje u partnerskom odnosu, a od početka godine u porodičnom nasilju su stradale 23 Sve žrtve nasilja pomoć i podršku novosadske organizacije “Iskra” mogu potražiti preko njihove zvanične Fejsbuk i Instagram stranice.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), uz podršku Norveške ambasade u Beogradu. Stavovi u ovom tekstu (ili drugom sadržaju) pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women i Norveške ambasade

 




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.