Piše: I. Jovanović

Bujanovac, 13. februar 2023. Nastavnici fizičkog vaspitanja u bujanovačkim školama smatraju da bi trebalo broj časova fizičkog povećati sa dva na pet nedeljno, jer su, kako kažu, deca zarobljena u viruelnom svetu – sve manje aktivna, a sve više gojazna, sa slabom motorikom, izraženim deformitetima, pogrbljena i bez navike da potrče.

-Kod nas u osnovnoj školi deca nedeljno imaju dva časa fizičkog vaspitanja i jedan čas sportskih aktivnosti, ali to je malo i prekopotrebno je da se taj broj časova poveća na jedan dnevno – kaže za naš portal Nenad Mitić, nastavnik fizičkog vaspitanja u OŠ „Branko Radičević“ u Bujanovcu.

Deca su, kako kaže, opterećena savremenim načinom života, telefonima, kompjuterima i imaju potrebu za što većom aktivnošću, što pokazuje i njihovo zdravlje.

-Pogrbljna su za stolom, stalno su u nekom poluležećem položaju i sve je više onih koji imaju neki oblik deformiteta, zbog čega su i na časovima fizičkog vaspitanja neaktivna – ističe Mitić.

Po njegovim mišljenju, savremena tehnologija, pored toga što narušava zdravlje dece, umanjuje i njihove socijalne kontakte, udaljavaju se jedna od drugih, ne izlaze na sportske terene da se igraju, da trče.

-Danas su bujanovački tereni prazni, a nekada nije bilo tako. Deca moraju da nauče da je fizička aktivnost osnova za njihovo zdravlje i funkcionalni život i potrebno im je da u toku dana imaju vreme za aktivnost kako bi se oslobodila stresa koji se nagomilava u njima sa različitih strana – dodaje Mitić.

Pored ovoga, Mitić smatra, da je jednako važno da roditelji nauče decu da nose dodatnu opremu za čas fizičkog vaspitanja, da se presvuku posle časa, da se ne bi kasnije razbolela, što se, kako kaže, često dešava.

Sličan stav ima i Slaviša Jović, profesor fizičkog vaspitanja u Srednjoj školi „Sveti Sava“ u Bujanovcu.

-Dva časa nedeljno nisu dovoljna, potreba za većim brojem časova je potpuno opravdana, jer su deca sve više gojazna i sa različitim deformitetima, motorika im uopšte nije skladna, nemaju ritam kad trče, ne drže telo kako bi trebalo – kaže za naš portal Jović.

Po njegovim rečima, roditelji bi trebalo na prvom mestu da podrže  inicijativu, a ne da pojedini među njima traže da dete bude pošteđeno na času, pod izgovorom da nije sposobno da radi pojedine elemente iz gimnastike ili atletike.

-Najveći problem je što se sa njima ne radi u nižim razredima, jer čas fizičkog vaspitanja treba da izvodi predmetni nastavnik, a ne učitelji i učiteljice, potrebno je deci usaditi zdrave navike, jer kad je osnova dobra posle je sve lakše – ističe Jović.

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je jasna – za pravilan razvoj dece i mladih đaci bi od prvog razreda osnovne do četvrtog razreda srednje škole trebalo da imaju po jedan sat umerene do jake fizičke aktivnosti dnevno.

Podaci Instituta “Batut” objavljeni pre pandemije pokazuju da svako sedmo dete u Srbiji ima deformitet stopala, a svako jedanaesto deformitet kičme. Stručnjaci tvrde, posle pandemije stanje je još gore.

Iz ovih razloga Savez profesora fizičkog vaspitanja Srbije uputio je inicijativu nadležnom Ministarstvu obrazovanja da se broj časova fizičkog vaspitanja u školama povećava na pet puta nedeljno.