Dragan Petković: Južnjački stereotip “Beogradskog sindikata”

Piše: Dragan Petković (Južne vesti)

Bujanovac, Niš, 2. mart 2023. Ne želeći da ulazim u kritiku muzike i žanra, poslednja stvar grupe Beogradski sindikat je zaista odraz jednog ružnog stereotipa o jugu i Nišu.

Da nije najave da isti taj bend ovu pesmu posvećuje Nišlijama i jugu mogli bi da kažu da smo se sami pronašli, ali njihov bezobrazluk ide i dalje i kazuje da nas vole iako smo kasaba i da ovde samo jatagni rešavaju stvari.

Sve je sivo i bolje ne zaslužujemo niti možemo jer je ovde „beda u krvi“ kako kažu.

Još veća tragedija je što će umesto da zviždanjem ovaj bend pošalju kući, neke mlade Nišlije ili drugi ljudi sa juga Srbije zdušno dati legitimitet jednoj prostačkoj predrasudi verovatno i ne ulazeći dublje u značenje ovog teksta i videa.

 Da je živ taj isti Sinđelić sa Čegra, koga olako uzimaju u usta, verujem da bi ih odavno vratio tamo gde pripadaju, u mišiju rupu jer od guste magle u njihovim glavama zaista dalje od svog nosa ne vide.

Najblaže rečeno, sramota !

 

Pročitajte i pogledajte sami pa prosudite.

 

 

 

Tekst pesme „Čekam Sreću“ ★

 

★ Strofa 1 ★

Oko mene sve je sivo, ispred mene kriva džada

Talože mi se muke kô na plućima katran

Život živo blato, kanal, a ja sve dublje padam

O majko, reci sada zašto rođen sam da stradam

Zašto neko ima sve, a drugi nema ništa

Ni jedan beli dinar da mu deca budu sita

Što južnije, to tužnije – vazda bila je priča

Sete nas se samo kad im trebaju pokrića

Ovde vlada zakon biča još od turskih dana

Trpi raja, daje harač, za kuluk malo se plaća

Nekad bio beg i aga, danas lokalni kadar

Tu da ispije nam krv jer je takav uvek vakat

Puna je mehana našeg bola i sevdaha

Prsti žuti od duvana, oči mutne nam od plača

I proći će zeman, al’ će biti ista jagma

Neće stati zulum sve dok ne padne jatagan

 

★ Refren ★

Preko moga kraja pala nam je gusta magla

Sve što vredi, otišlo je, nestalo bez traga

A vreme briše tragove kao sneg opet da pada

Čekam sreću da se vrati kao draga preko praga

 

★ Strofa 2 ★

Nismo mi svi Piksi, nisu novčanici isti

Džabe penjem se na moj, s njega malo šta ja vidim

Oko mene beton sivi, ista lica, iste muke

Ovde dan za dan se živi, tonemo bez mnogo buke

Nema ko da pruži ruke, od nas beže kô od kuge

Ostali su lešinari, kruže kao oko humke

Nekad proklinjali Turke, ali mi smo sebi propast

Ovde beda je u krvi, kao otrov, kao pošast

Južna pruga, nama tuga, kô da gledam dobrog druga

U kafani iza ugla sa njim pijem sve do jutra

U duši oluja, suze Nišava nek nosi

Nema šta da dušman uzme kada goli smo do kosti

Goli kao Ćele kula, bate, nemam gde da begam

Možda male su nam šanse, ali srce je kô Čegar

I kad ostane mi manje nade od Resavske brigade

Čekaću sa kuborom kô Sinđelić kod barutane

 

★ Refren ★

Preko moga kraja pala nam je gusta magla

Sve što vredi, otišlo je, nestalo bez traga

A vreme briše tragove kao sneg opet da pada

Čekam sreću da se vrati kao draga preko praga




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *