Bujanovac, 21. mart 2023. Albanci u Srbiji izloženi su diskriminaciji i izostanku proporcionalnog zapošljavanja, navodi se u godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta objavljenom u ponedeljak. Kao i prošle godine, među primerima diskriminacije navedeni su govor mržnje i pasivizacija prebivališta i nedostatak udžbenika na albanskom jeziku.

U izveštaju se navodi zaključak Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji da pasivizacija prebivališta u slučaju Albanaca predstavlja “etničko čišćenje administrativnim putem”.

“Lideri etničkih Albanaca u Srbiji navode da je vlada nesrazmerno podvrgla etničke Albance „pasivizaciji“ kako bi smanjila zvanični broj etničkih Albanaca koji žive u Srbiji. Član 18. Zakona o prebivalištu građana u Srbiji dozvoljava Ministarstvu unutrašnjih poslova da lica izbriše iz matične knjige (tj. „pasiviše” ih) ako ministarstvo utvrdi da trenutno ne žive na adresi prijavljenog lica. Policija rutinski donosi ovu odluku kroz spontane kućne posete. Iako se često sprovodi tokom radnog vremena, dovoljna je jedna poseta u kojoj osoba nije prisutna da se utvrdi nerezidentnost na adresi”, navodi se u izveštaju.

Stejt Department: Albanci u Srbiji diskriminizovani, ministar Vulin širi govor mržnje

Pozivajući se na dokument Helsinškog odbora u izveštaju Stejt Depetmenta se dalje navodi da pasivizovani  pojedinci ne mogu da obnove ličnu kartu ili pasoš koji im je istekao, bez kojih ne mogu da registruju automobil, dobiju zdravstvene ili socijalne uslugama, uključujući penzije, kupuju ili prodaju imovinu, glasaju na lokalnim ili opštim izborima.

“Mnogi pasivizovani pojedinci navode da nisu bili obavešteni o svojoj pasivizaciji, a većina je saznala da su pasivizovani tek kada su pokušali da obnove svoja lična dokumenta”, stoji u izveštaju.

Iz Stejt departmenta ukazuju da su prema navodima nezavisnih institucija, nevladinih organizacija i stručnjaka, mediji, javne ličnosti, političari, ljubitelji sporta i korisnici društvenih medija rutinski koristili govor mržnje i diskriminatorski jezik protiv manjinskih zajednica. a važeći zakoni nisu adekvatno sprovedeni.

“Direktor Bezbednosno-obaveštajne agencije Aleksandar Vulin nastavio je kao ministar unutrašnjih poslova da javno koristi pežorativni izraz za Albance; u junu, nekoliko nevladinih organizacija osudilo je Vulinov govor mržnje i pozvalo vladu da učini isto, ali to se nije desilo”, piše u izveštaju.

Kako se navodi, lideri Albanaca u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac, zajedno sa Bošnjacima u jugozapadnom regionu Sandžaka, nastavili su da izražavaju zabrinutost zbog nedovoljne zastupljenosti njihovih zajednica u državnim institucijama na lokalnom nivou.

U izveštaju se navode i pritužbe Albanaca na proces popisivanja sproveden prošle godine.

“Etnički Albanci u Medveđi prijavljivali su slučajeve nepopisivanja, odbijanja da se dozvoli popisivanje na albanskom jeziku po potrebi i diskriminacije od strane nealbanskih popisivača”, navodi se u izveštaju.

Ukazuje se i da nema udžbenika na albanskom jeziku za učenike srednjih škola, iako se procenjuje da su etnički Albanci jedna od pet najvećih manjinskih grupa u zemlji.