Bujanovac, 31. mart 2023. (foto FB) – „Ja zastupam žrtve i ne bavim se uzrocima, već posledicama rata. Imamo obolele ljude i tražimo da bolesni budu lečeni. Siromašni građani sa juga Srbije prodaju poslednje što imaju da bi se lečili od raka“, kaže za Danas advokat Srđan Aleksić, koji zastupa ljude sa juga Srbije koji su „oboleli od kancera kao posledice bombardovanja SRJ osiromašenim uranijumom u agresiji NATO pakta pre 24 godine“.

Aleksić naglašava da „ako je njihova bolest posledica upotrebe oružja nekoga ko je znao moć tog oružja, onda je taj dužan da nadoknadi štetu, da očisti teren od zaostalih granata i besplatno leči naše građane“.

Ovaj advokat, poreklom iz sela Buštranje kod Preševa, ističe da „ima više od 1.500 zahteva ljudi koji su dostavili medicinsku dokumentaciju i potpisali ponomoćje, koji traže da se tuži NATO pakt zbog kancera od kojeg su ljudi oboleli, čak i preminuli, a kao direktna posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom“.

Na današnji dan 1999. godine počelo NATO bombardovanje

„U ime preminulih su medicinsku dokumentaciju doneli članovi njihovih porodica. Postoji veliki broj ljudi obolelih od malignih bolesti, mnogi su i preminuli, zbog upotrebe ove municije. Planina Pljačkovica, na dva i po kilometra od centra Vranja, bombardovana je osiromašenim uranijumom, kao i sela u opštinama Bujanovac i Preševo“, kaže Aleksić.

Njegovi klijenti koji žele da tuže NATO pakt nisu samo iz Vranja, već i iz Bujanovca, Preševa i okolnih sela, sa Kosova i Metohije (KiM) – „svi oni koji su oboleli i traže svoja prava“.

„Podneli smo dosad 35 tužbi protiv NATO pakta za povredu prava na život Višem sudu u Beogradu, podnosimo po 10 novih svakog meseca. Nadam se da ćemo prvu presudu dobiti do kraja godine. Imali smo nesreću da nam je preminuo Dragan Stojčić, pukovnik Vojske Jugoslavije, koji je podneo prvu tužbu. On je na jugu Srbije, u Kopnenoj zoni bezbednosti i na Kosovu i Metohiji, boravio 280 dana. Kod njega se pojavilo više kancera odjednom, što je karakteristika osiromašenog uranijuma“, dodaje advokat koji živi i radi u Nišu.

Aleksić ističe da na tužbama radi zajedno sa kolegom iz Italije Anđelom Fjore Tartaljom. Taj advokat iz Rima, kako dodaje, u slučajevima svojih klijenata protiv NATO pakta ima „više od 350 pravosnažnih presuda u korist italijanskih civila, vojnika i oficira KFOR-a koji su, nakon boravka na KiM, oboleli od karcinoma“.

 „U ratu 1999. godine obolelo je više od 7.000 italijanskih vojnika i oficira, a preminulo 400. Sa kolegom iz Italije smo u tužbama primenili na naše klijente iz Srbije isto što je on uradio u Italiji. Dokazao je uzročno-posledičnu vezu između obolevanja od kancera i NATO agresije. Radili smo analizu za dva naša klijenta na Institutu za nanotehnologiju u Torinu, gde je jednom od njih potvrđeno prisustvo 21 teškog metala i 500 puta više osiromašenog uranijuma u telu od dozvoljenog“, kaže Srđan Aleksić.

Kaže da bi bilo dobro kada bi te analize iz tkiva obolelih mogle da se rade u Srbiji, što bi onda značajno smanjilo visoke troškove lečenja u inostranstvu, „ali u našoj zemlji ne postoji takav institut“.

U tužbama protiv NATO-a, kako kaže advokat Aleksić, zahteva se da „italijanske i srpske žrtve budu jednako tretirane jer imaju isti problem, a to je osiromašeni uranijum, odnosno radioaktivna municija“.

„Ako je u Italiji dokazana uzročno-posledična veza, bilo bi suludo da se u Srbiji ne dokaže tako jer je isti uzročnik kancera. Kod njih je, za taj vid oštećenja zdravlja, odšteta od 300.000 do milion ili milion i po evra, zavisi od toga da li taj koji je oboleo ima dece, da li je preminuo ili je i dalje teško bolestan i slično. Mi u Srbiji smo prihvatili odštetu od 100.000 evra po čoveku, zbog ekonomske razike između država“, objašnjava Aleksić.

U svakoj tužbi, dodaje advokat, naznačen je predlog NATO paktu da očisti zaostale mine koje su u zemlji.

„Iako je naša vojska radila na tome, ima dosta zaostalih mina na tlu Srbije. Time su nam ugrozili životnu sredinu i izazvali novo krivično delo – ekocid, odnosno zagađenje životne sredine, na koje se posebno obraća pažnja u međunarodnom krivičnom pravu. Na Srbiju je bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, kako NATO pakt priznaje. Od toga, po našoj proceni, oko dve tone samo na jug Srbije. A, 15 tona osiromašenog uranijuma je 100 puta veća radijacija nego u Hirošimi i Nagasakiju“, tvrdi Srđan Aleksić.

Kako objašnjava sagovornik Danasa, obolelih od karcinoma nakon bombardovanja nema samo u Srbiji, „već i na KiM, u Albaniji, Severnoj Makedoniji, Italiji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini i Rumuniji“.

Njegovi i klijenti kolege iz Italije, dvojice advokata koji zastupaju meštane juga Srbije u ovom postupku protiv NATO pakta su, kako kaže, siromašni ljudi, „koji nemaju novac ni za taksi, ni za veštačenje, ni za sud“, pa Tartalja i Aleksić ne naplaćuju svoje usluge.

 „Kod mene nije motiv novac, već tragedija u porodici. Ja sam iz Buštranja i moja majka je preminula od kancera kao posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom. Mnogi moji rođaci u selu su se razboleli i preminuli, neki i dalje vode borbu sa kancerom. Moje selo je bila zdrava životna sredina, bez fabrika, a odjednom je broj obolelih od kancera počeo da se povećava“, dodaje Aleksić.

Kaže da se, nakon podnetih tužbi, oglasio i NATO pakt „koji se poziva na imunitet“.

„Navode da imaju imunitet, da su 2006. potpisali sporazum o tranzitu sa Srbijom i da ne odgovaraju pred našim sudom. Ne može se zakon i sporazum primeniti retroaktivno i ne može niko da ih oslobodi odgovornosti zbog produženog dejstva osiromašenog uranijuma. Njegovo produženo dejstvo je 4,5 milijarde godina, što znači da je osiromašeni uranijum, nama ovde, na jugu Srbije, ostavljen na večnost“, zaključuje Aleksić.

Advokat Srđan Aleksić smatra da su preminuli radnici JP „Vodovod“, koji su nakon bombardovanja čistili teren na planini Pljačkovici kod Vranja, „očit primer da je osiromašeni uranijum uzrokovao kancer“.

„Od devet radnika ‘Vodovod’-a, koji su raščišćavali teren oko repetitora na Pljačkovici, osmoro je umrlo, samo jedan je ostao živ, ali ima kancer. On je moj klijent, takođe“, ističe Aleksić.